SVETLO U SKROVIŠTIMA
Šeron Kameron
Roman Svetlo u skrovištima Šeron Kameron je zanimljiva i dirljiva priča o herojstvu i žrtvi malih, ali ipak velikih ljudi, mladih muškaraca i žena koji su tokom Drugog svetskog rata pokazali nadljudsku hrabrost, ali su iz potpuno neobjašnjivih razloga ostali zaboravljeni i zaglavljeni negde među zupčanicima točka istorije.
„Svet je lep ali je zbog ljudi ružan.“
Svetlo u skrovištima
Šeron Kameron
UPOZNAJTE STEFANIJU PODGORSKU
Zasnovana na istinitoj priči knjiga Svetlo u skrovištima Šeron Kameron govori o herojskim naporima jedne mlade šesnaestogodišnje devojke da sakrije i spasi Jevreje tokom Drugog svetskog rata u poljskom gradu Pšemislu. Grad je podeljen na dva dela rekom San i nalazi se na samoj granici Poljske i Ukrajine (tadašnjeg SSSR-a).
Sa svojih trinaest godina Stefanija (Fusija) Podgorska, poljska katolkinja, napušta svoj siromašni seoski dom i dolazi u Pšemisl kako bi radila u prodavnici koja je u vlasništvu jevrejske porodice Diamant. Kao i svaka mlada devojka, sanja o životu ispunjenom ljubavlju i pesmom neprestano tražeći svog „princa na belom konju“.
Početak romana Svetlo u skrovištima prati prve tri godine Fusijine „životne škole“ koju joj besplatno daje ova porodica i grad u kom se obrela. Tokom te tri godine Fusija se zbližava sa gospodinom i gospođom Diamant i njihovim sinovima.
Nakon nemačke invazije 1939. godine, Pšemisl biva podeljen rekom San na dve oblasti od kojih je jedna pod ruskom, a druga pod nemačkom upravom. Fusija je prisiljena da se iseli iz sestrinog stana koji se nalazi u nemačkom delu grada i da se priključi svojim poslodavcima, čiji su prodavnica i stan pripali ruskoj upravi. Međutim, ova podela trajala je kratko. Veoma brzo Firerova vojska okupira ceo grad. Prividni mir porodice Diamant proleteo je kao treptaj. Ubrzo, kao i svi Jevreji, Diamantovi su morali da se presele u geto, te Fusija ostaje potpuno sama u njihovom stanu.
Kako bi prehranila sebe i svoje prijatelje u getu, Fusija je prinuđena da brzo odraste i da se snalazi na sve moguće načine. Radi na prodaji robe, bavi se trampom po pijacama i crnom tržištu služeći se lukavstvima za koje je mislila da je nesposobna. Često dovodi sebe u ogromnu opasnost kako bi stekla novac za hranu. Povremeno se ilegalno uvlači u geto kako bi obezbedila sredstva za život Diamantovima koje je zavolela kao roditelje. Uz sve to, ova mlada devojka prinuđena je da brine i o svojoj šestogodišnjoj sestri Heleni nakon što je njihova majka primorana da ode u Austriju, u nemački radni kamp.
Kada Maks Diamant, jedan od sinova, pobegne iz radnog logora Fusija preuzima težak i opasan zadatak da sakrije Maksa, deo njegove porodice i njihove prijatelje. Iznajmljuje oronulu kuću u zabačenoj ulici Tatarska 3 gde ona i šestogodišnja Helena neumorno obavljaju svoju misiju živeći u stalnom strahu.
Svaki dan koji prođe za njih je dar s neba i pokretač Fusijine snage i volje da se bori za život svoje sestre i trinaestoro Jevreja koji od nje zavise. Nalazi posao u nemačkoj fabrici radeći i po 24 časa dnevno, prodaje i kupuje stvari na crno koje trampi za hranu, plete džempere od stare i rasparane, odbačene vunene odeće nađene na đubrištu. Grupa ljudi koje čuva, kao i sama Fusija, prvi su na udaru i stalno pod pretnjom esesovaca. Tenzija se još više povećava, a obruč zateže kada esesovci okupiraju i ovo zaboravljeno naselje, a u kuću u Tatarskoj 3 useljavaju dve nemačke bolničarke.
Za sve to vreme trinaestoro Jevreja, zbijeni u potkrovlju svojom neverovatnom voljom za životom, smeju se u oči svojoj sudbini. Takoreći, „pod nosom“ neprijatelju, bolesni i gladni – preživljavaju.
ISTORIJSKA NAUČNA FANTASTIKA
Priča romana Svetlo u skrovištima bezmalo se graniči sa naučnom fantastikom, no ipak postoje istorijski zapisi, svedočenja ovih ljudi koji nas uveravaju u istinitost svega što je Kameronova napisala.
Ova intenzivna ljudska drama prepuna empatije, bliskosti, pa i inata oslikava tanku liniju života i smrti. Čitaocu se čini kao da čita bajku, nestvarnu priču koja se graniči sa nemogućim. Međutim, Kameronova veoma verno, ali koncizno opisuje rizike sa kojima se suočavaju jedna šesnaestogodišnja devojka i jedna šestogodišnja devojčica. U današnje vreme ovakva zrelost je nezamisliva fantazija.
Kroz ceo roman Svetlo u skrovištima Kameronova ukazuje na onu neophodnu i iskonsku iskru nade koja svetli u mraku ratnih razaranja, u crnilu esesovskih uniformi. Naglašava Fusijinu upornost, odlučnost i krajnje pozitivan duh.
ISTRAŽIVAČKI RAD
S obzirom da se roman Svetlo u skrovištima provlači kroz vremenske periode nudeći potpuni uvid u Fusijina iskustva, Kameronova je sprovela opsežna istraživanja.
Kako bi ispričala priču Stefanije Fusije Podgorske, autorka je u društvu Fusijinog sina Eda Burzminskog intervjuisala preživele Jevreje sa tavana kuće u Tatarskoj 3. Potrebno je napomenuti da su svih trinaestoro Jevreja preživeli rat tako skriveni i kasnije zasnovali sopstvene porodice. Vremenom, porodice su se iz raznih razloga rasule po celom svetu, no Kameronova je pratila tragove i pronalazila ih putujući s kraja na kraj sveta. Dobila je pristup Fusijinim memoarima koje je studiozno čitala i od istine stvarala roman istorijske fikcije.
Put u Poljsku rezultirao je obilaženjem svakog mesta pojedinačno na kom se odvijala ova neverovatna priča. Svojim očima Kameronova je videla minijaturni, skučeni prostor u kome se trinaestoro ljudi grčilo i skrivalo duže od dve godine bez struje, vode i toaleta. Do potkrovlja su Fusija i mala Helena mogle da priđu samo uz pomoć merdevina kako bi im donosile hranu, vodu i odnosile kante sa fiziološkim otpadom.
Verodostojna je i činjenica koja govori o SS oficiru koji je mesecima živeo u drugoj polovini kuće odvojene samo tankim zidom kao i prisustvo medicinskih sestara iz nemačke bolnice koje su do kraja rata živele u jednoj od soba Fusijine kuće ništa ne naslućujući. Situacija koju Kameronova opisuje u romanu Svetlo u skrovištima istovremeno je apsurdna, opasna, pomalo komična i surovo istinita činjenica. Zamislite na trenutak mlade Nemice koje noću, u kuću punu skrivenih Jevreja, dovode svoje SS ljubavnike. Stiče se utisak da Fusija, osim što ilegalno skriva Jevreje, „vodi i nacistički kamp“.
Široka istraživanja i veština pripovedanja Šeron Kameron se međusobno kombinuju i stvaraju autentičnu naraciju u prvom licu. To je i osnovni razlog zašto roman Svetlo u skrovištima izgleda kao da nije roman, romansirana biografija, već memoari Stefanije Fusije Podgorske. Zahvaljujući istorijskim činjenicama i životopisu ove mlade heroine Drugog svetskog rata, Kameronova uspeva čitaocima da ponudi zadivljujuću prozu. Ona do detalja prenosi kako je Fusija preživela strahote kojima je bila svedok, kao i teške odluke koje su ponekad morale da se donesu u trenutku.
Neretko se u romanu Svetlo u skrovištima ponavlja jedna rečenica kao lajtmotiv:
„Danas je taj dan. Danas će nas streljati.“
Međutim, na sreću za stanovnike Tatarske 3 taj dan nije bio „taj dan“. Taj dan nikada nije došao. Preživeli su zahvaljujući visprenosti, upornosti i hrabrosti mlade Poljakinje, jedne od najistaknutijih heroina Holokausta.
EMOCIONALNI ROLERKOSTER
Roman Svetlo u skrovištima je zadivljujući i napet roman prepun „hitnosti“, gde vam se čini da smrt vreba iza svakog ugla. Čitajući ovu knjigu imala sam osećaj kao da se neprestano vozim na emocionalnom rolerkosteru napetih nerava toliko puta pomislivši da će Fusija biti uhapšena i streljana.
Napetost se pojačava iz stranice u stranicu, s obzirom da Kameronova ne zazire od opisa brutalnosti nacističkih vojnika nanesene poljskom narodu.
Ne bi trebalo zaboraviti i primetiti da je knjiga Svetlo u skrovištima između ostalog i ubedljiv pogled na život katolika u Drugom svetskom ratu koji nisu bili meta nacista, a vodili su prethodni suživot sa progonjenim Jevrejima među kojima su imali prijatelje, komšije, drage ljude.
Kada opisujem ovu knjigu kao emocionalni rolerkoster mislim i na intimnu i veoma emotivnu vezu između dve sestre gde starija pokušava da preživi kako bi zaštitila svoju daleko mlađu sestru. U svakom trenutku osećate užas i iscrpljenost koju su Fusija i Helena osećale u jeku rata.
Zamišljam sebe kakva sam bila kada sam imala šesnaest godina. Sećam se opsega mog razmišljanja: učenje, knjige, petice, garderoba, izlasci, prve ljubavi. Kada je Fusija trebalo da uživa u svojim tinejdžerskim godinama, bezbrižnom maštanju o nekom momku, školi i ostvarenju svoga sna o školovanju glasa – ona se koncentrisala na to da svoje prijatelje i mlađu sestru zaštiti od smrti. Razmišljam koliko je put do zrelosti ove devojke bio različit od mog. Brži, obavezujući, potpuniji. Stvarniji.
Posebno moram da napomenem da mi se jako dopalo što knjiga Svetlo u skrovištima na samom kraju sadrži dokumentarni dodatak. On se sastoji od Fusijinih i Heleninih originalnih fotografija i informacija o tome šta se nakon završetka rata dogodilo većini ljudi koji su bili akteri ovog romana.
Savetujem svakom čitaocu da ovaj zanimljivi deo ni u kom slučaju ne preskoči, ali i da ga ne čita pre pročitanog romana.
ZA SVA VREMENA
Neke stvari, neki ljudi i događaji nikada ne smeju biti zaboravljeni. Svaka generacija od postanka sveta ima neke svoje heroje koji čine temelje naših sadašnjih života. Svako od nih u temelje je ugradio svoju čast i savest. Jednog dana i mi ćemo nekom biti temelj ako posedujemo ove osobine. O ovome treba stalno da razmišljamo dokle god hodamo ovom planetom.
Šeron Kameron odlučivši da napiše romansiranu biografiju Stefanije Fusije Podgorske, plemenito doprinosi značajnom nasleđu tako što priča njenu priču koja nikada ne sme biti izgubljena i zaboravljena.
„U ovom uzbudljivom romanu isprepletani su bezbrižnost, nezamislivi užasi i neverovatna snaga jedne mlade žene, MOJE MAJKE. Knjiga je nadmašila sva moja očekivanja.“
Ed Burzminski, sin Stefanije Fusije Podgorske
Preporuka Vinareva žena