OBRAZOVANA
Tara Vestover
Memoari Obrazovana, Tare Vestover govore o njenoj borbi između odanosti svojoj mormonskoj porodici, ekstremnim sledbenicima fundamentalizma te zajednice, i njene potrebe za pronalaženjem svog suštinskog JA kroz obrazovanje.
Memoari Tare Vestover, napisani u formi romana Obrazovana, još je jedno od svedočanstava koje iznosi istine o fundamentalizmu mormonskog verskog pokreta. Odgledala sam više filmova i serija na ovu temu, pročitala nekoliko knjiga i usput istraživala, ali ništa me od toga nije toliko šokiralo i oduševilo kao memoari Tare Vestover, devojke koja je čvrsto odlučila da se pobuni.
„Porodicu čine najraznovrsniji ljudi koje verovatno nikada ne biste upoznali ili zavoleli, da vam nisu deo porodice.’’
Kendel Hejli
RAZNOVRSNI LJUDI
Istina je da porodicu ne biramo. Istina je da porodicu volimo uprkos svemu, poštujemo je, ali i često zatvaramo oči pred očiglednim činjenicama. I to je u redu. Koliko je raznovrsnih ljudi, toliko je i raznovrsnih porodica. Vrlo često, međutim, porodice su tempirana bomba. Samorazarajuća kao kamikaza, destruktivna je i devijantna.
U svojim memoarima Obrazovana, Tara Vestover otkriva tajne koje kriju porodice zadojene iskrivljenim idealizmom svoje vere. Njeni memoari govore upravo o njenoj porodici. Ova tridesetsedmogodišnja žena opisala je u svojim memoarima svoje brutalno i tragično odrastanje u porodici čiji su članovi sledbenici fundamentalizma mormonske zajednice. Mora joj se priznati ubedljivost, iskrenost, kao i spisateljski talenat koji se ogleda u njenoj savršenoj naraciji.
Tara Vestover je mlada žena sa iskustvima starice. Nije bilo nimalo lako čitati o njenim iskustvima koja su na nju, očigledno, ostavila više od fizičkih ožiljaka. Teško mi je kad naslutim, što je sasvim jasno i otvoreno opisano u memoarima Obrazovana, da se Tara i dalje miri sa zlostavljanjem kojem je bila izložena u detinjstvu i ranoj mladosti. Kao odrasla, ona još uvek pokušava da pobegne od uticaja nasilja na njenu psihu, odluke, ceo život. Pokušaji su, kako vidimo, nekad uspešni, ali ponekad i nisu. S obzirom da je mlada vrlo je verovatno da će uspešni pokušaji biti sve češći, ali će isto tako Tara uvek vagati i preispitivati svoje odluke. Nadam se da će uspeti da se oslobodi i pronađe ko je ona suštinski, da neće podleći ogromnim iskušenjima sa kojima je suočena od strane svoje porodice i svog vaspitanja.
SINOPSIS
Teško je sažeti knjigu koja iznosi intimne detalje jedne oštećene devojke, a ne otkriti o knjizi baš ništa. Već smo pomenuli, ali da utvrdimo da su memoari Obrazovana, Tarino svojeručno svedočanstvo kao potomka jedne mormonske porodice iz Ajdaha. Na fundamntalizam ove verske zajednice dodajte i bipolarni poremećaj oca i jasno će vam biti njegovi radikalni potezi koji se graniče sa nesvesnim sadizmom.
Da situacija bude još gora i opasnija za Taru, nasilno ponašanje njenog starijeg brata Šona je sve češće i sve brutalnije, a majka ili nije u stanju ili ćutanjem i okretanjem glave odlučuje da je ne zaštiti. Sa glavom u pesku, povinuje se svom mužu kao što mormonska vera i propoveda. Muž je svetinja, glava kuće, donosi novac, žena rađa decu, kuva, vodi domaćinstvo i ćuti. Reklo bi se – kalasični patrijarhat, samo što ovde on baš i nije klasičan. Ovde se radi o ekstremizmu i ludilu čije posledice najjače osećaju deca i koja su često suočena sa životnom opasnošću.
Od suštinske je važnosti za Tarin opstanak, kako emocionalni tako i fizički da pobegne iz ograničenja svog detinjstva i da se odseli. Ona, delimično osvešćena, svoj spas pronalazi u obrazovanju. Dugo sputavano školovanje van kuće Taru će povesti na jedan sasvim drugačiji i veoma dugačak put.
Od „školovanja u kući’’ Tara sa sedamnaest godina prvi put ulazi u pravu učionicu. Pravu, sa pravom tablom, profesorom i kolegama i sluša prava predavanja. Ponor između novog izbora i Tarinog dotadašnjeg načina života je ogroman, no ipak otvara joj se put do Kembridža, a kasnije Harvarda. Most koji prelazi između detinjstva provedenog u pripremama za „sudnji dan’’ sa neizbežnom „torbom za beg’’ i ustanova koje pružaju najviše obrazovanje, prepun je zamki. Ona svesno, čvrsto odlučna ostavlja za sobom planinu na kojoj je odrasla. Teskoba koju oseća povodom odluke jasno se vidi i u emotivnim i prelepim opisima planine, prirode koja okružuje ovo mestašce koji se ponavljaju u njenim memoarima. Kao da nikako ne može da se otrgne od mesta gde je presečena njena pupčana vrpca.
Tara Vestover u svojim memoarima Obrazovana opisuje koliko se čini nepremostivim izazov koji je sebi postavila – pripadnost akademskom svetu.
Kako i da li se Tara izborila sa svojim izazovom otkrićete ako pročitate ovu knjigu koja me je kupila, priznajem, pored dugogodišnjeg odbijanja da čitam o mormonima. Moja greška. Nemojte je ponavljati.
DOKTRINE I NJIHOVE KONTRADIKTORNOSTI
Pitate se neprestano zašto devojka koja svesno prkosi porodici ima tako malo samopouzdanja. Evo zašto:
„Mogla sam da podnesem bilo koji oblik okrutnosti bolje od dobrote. POHVALE su mi bile OTROV; gušila bih se.’’ – kaže Tara u svojim memoarima Obrazovana i time je jasno i glasno odgovorila na pitanje: zašto?
Što bi u prevodu značilo da u mormonskim porodicama (posebno onim koje vode ekstremni ljudi) utvrđena je doktrina – pohvala ne postoji kao opcija. Postoji samo obaveza, dužnost, dok se pravo ne računa.
Nikada pohvaljena, neizgrađene svesti o sebi, odrastala je bez ikakvog školovanja u večitom strahu i siromaštvu. Kontradikcije u njenom životu bile su ogromne i veoma jasno vidljive svakom sa strane, osim njenoj porodici.
Budimo realni: samopouzdanje deteta grade roditelji. Majka-noj i paranoični, psihotični otac (osim što je fundamentalista) za to nisu sposobni. Ukazivali su joj na skromno oblačenje, no ipak i pored toga nazivali su je često i pogrdno „lakom devojkom’’ ( da ne upotrebim neki skaradni izraz koji Tara navodi u svojim memoarima).
Morala je, uprkos kontradiktornostima, da prihvati doktrine – mesto žene je u kući. Suprotno tome naterana je od strane oca da kao mala devojčica radi na otpadu, pretura po odbačenim metalnim delovima automobila, da radi sve muške poslove rame uz rame sa starijom braćom i da vrlo često zbog toga bude ugroženo njeno zdravlje pa čak i život.
Nelogično i manijakalno ponašanje oca bilo je toliko očigledno, ali ga Tara tek mnogo kasnije, u toku školovanja, shvata i definiše kao bipolarni poremećaj. U memoarima Obrazovana ovaj poremećaj ona bez zadrške i srama navodi kao lažno-zaštitni mehur u kome je živela.
OGRADE
U svojim memoarima Obrazovana, Tara Vestover ističe u „napomeni autora’’ da njena knjiga ne kritikuje nijednu religiju. Tara veoma poštuje neuko izražavanje u pismima koje joj šalju roditelji i mnogobrojna braća i sestra, te sa skrupulama u fusnotama ukazuje da je sama parafrazirala njihove reči kako bi čitaocu bile jasne. Uvek priznaje kada njeno pamćenje nije potpuno tačno, s obzirom da su se neki događaji odvijali u prošlosti dok je bila dete. Njena potreba da predstavi apsolutnu istinu pišući memoare Obrazovana, pokazuje koliko je teško i bolno bilo ostaviti iza sebe svet u kome je odrasla i gde se se očekivalo da prihvati iskrivljene i izmanipulisane „istine’’ o stvarnosti.
To što je maltretira brat, fizički i nasilno je kažnjava, to što majka odbija da bude njena zaštita, to što je otac mentalno zlostavlja, objašnjeno joj je kao pokušaj sprovođenja „njenog iskupljenja’’. Sve to Tara negde u svojoj svesti razume, ali onaj trenutak kada odbija tome i da se povinuje je trenutak kada ona stiče svoje „sopstvo’’.
„Nisam dete koje je moj otac odgajao, ali on jeste otac koji je odgajao to dete. Naučila sam da prihvatam svoju odluku za svoje dobro, zbog sebe, a ne zbog njega. Jer je MENI je trebalo, a ne zbog toga što je ON to zaslužio.
To je bio jedini način da ga volim.’’
Obrazovana
Tara Vestover
Pošteno, iskreno, bez ikakvog optuživanja i zlonamernosti Tara Vestover u memoarima Obrazovana, pametno postavlja ograde kako ne bi bila pogrešno shvaćena.
OTVORENA ZA DISKUSIJU
Verujem da je Tara pišući svoje memoare Obrazovana bila svesna koliko će njena knjiga ustalasati strasti, kao i šta sve stavlja na kocku.
Prvo što čitaocima pada u oči je sam naziv knjige, prilično šokantan, jer potiče od jedne mormonke koja nije imala PRAVO da se obrazuje.
Šta je za Taru značio ovaj naslov? Pa, svakako ne njeno školovanje niti doktorat kao ni profesorsko mesto, već nešto mnogo dublje.
„Ovo putovanje do sebe možete nazvati različitim imenima. Transformacija. Metamorforza. Neistina. Izdaja.
Ja to nazivam obrazovanjem.’’
Obrazovana
Tara Vestover
Knjiga memoara Obrazovana suštinski govori o Tarinom putu do titula na kom je pronašla stvarnu sebe i TO jeste njeno OBRAZOVANJE.
Jedna od tema koju Tara pokreće u memoarima je i izdaja, odnosno odobravanje i prihvatanje tlačenja kao linije manjeg otpora od strane članova porodice, što se najbolje vidi u odnosima njenih ženskih članova. Iz odnosa majke i Tare proizilazi odnos Tare i njene sestre.
Verska uverenja su uvek bila interesantna tema za diskusiju, pa nam Tara Vestover u memoarima Obrazovana ostavlja široko polje za nju. Recimo: nakon što Tarin otac pretrpi užasne opekotine usled eksplozije automobila, ženini melemi vraćaju ga u život. On svoju situaciju i te kako koristi kao dodatni dokaz da su bolnice (kao i škole) deo đavola. Ova priča, moram da priznam, malo mi je nestvarna i preterana s obzirom da je velikim delom njegova koža izgorela i na mnogim mestima zadobio je opekotine trećeg ili četvrtog stepena što znači da su toliko opasne, pa čak i fatalne. Neki medicinari će se možda složiti sa mnom.
MODERNI KLASIK
Priča Tare Vestover, njen roman-memoari Obrazovana verovatno će jednog dana postati klasik. Pruža nebrojeno mnogo puteva i pravaca tumačenja, što podstiče na razmišljanje i vaganje osećanja. Čitalac se vrlo često oseća kao sudija.
Ova iskrena priča je puna empatije, napisana je stilski savršeno, što važi i za formu. Iako je tema teška, knjiga Obrazovana je laka za čitanje jer ima formu romana. Pitka je i jednostavna, ni u jednom trenutku nije dosadna.
Sama naracija Tare Vestover podseća na klasične pisce, te knjigu čitate kao roman prepun dinamike, događaja, dešavanja, razgovara u upravnom govoru. Ne postoje moderne igrarije, skrivene, tajne misli, eksperimentisanje sa interpunkcijskim znacima niti sintaksom.
Poglavlja se nižu jedno za drugim u pravilnom vremenskom sledu, hronološki, imaju jasan tok te okrećete stranice u želji da čitate dalje i dalje. U svakom poglavlju nešto se dešava. Nema praznog hoda.
Neki čitaoci ne vole memoare niti autobiografije iz straha da se ne zakopaju u beskrajna razmišljanja pisca koja se na kraju svode na popunjavanje praznog prostora na papiru. Ovde toga nema, te skepticima preporučujem obavezno čitanje memoara Obrazovana. Sa sigurnošću tvrdim da ćete ga od prve stranice zamisliti kao roman, kao fikciju. Tara Vestover pobrinula se da i najvećim skepticima učini svoju knjigu privlačnom.
Ne znam da li sam uspela da vam dovoljno dočaram koliko je knjiga Obrazovana divna, inspirativna, sveprožimajuća. Ja, koja sam dosad odbijala da pogledam i film ako je snimljen po istinitoj priči, posle ove i još nekoliko autobiografija u poslednje vreme, preporučujem ovu knjgu svima koji umeju da se nadaju, koji ne jadikuju, nego delaju. A … i onim drugim kako bi od ove divne devojke, Tare Vestover, to i naučili.
Preporuka Male velike stvari