ŠETAČ KNJIGA
Karsten Hen
Roman Šetač knjiga Karstena Hena je emotivna priča o knjigama i njihovoj magijskoj moći da rečima, ispisanim stranicama grade mostove među ljudima. Ovo je knjiga koju ćete, neprestano se osmehujući, poželeti da držite u zagrljaju dugo vremena nakon čitanja.
SVAKO GUDALO NAĐE SVOJU VIOLINU
„Roman je poput gudala violine, a njeno rezonantno telo je duša čitaoca.“
Stendal
Poetična i dirljiva moderna bajka Šetač knjiga upravo govori o Stendalovom gudalu i violini. Naime, ponekad se i najbolji instrumenti raštimuju, pogube, te je nemoguće čuti muziku koja teče iz njihovih žica. Zato, pa makar se radilo o Stradivarijusu i Gvarneriju, svakom instrumentu potreban je štimer. Jedan takav čovek je i glavni lik ovog romana.
Ova metafora ukazuje na starca Karla Kolhofa koji uvek i sasvim sigurno pronalazi odgovarajuće gudalo za svaku violinu, lek za svačiju dušu. On nepogrešivo spaja one retke sa retkima (što bi rekao Đole), i to – knjigama.
Karl ima sedamdeset pet godina i u svom samotnom životu nema mnogo radosti. Jedinu radost mu pričinjavaju knjige i rad na mestu prodavca u staroj knjižari svog prijatelja. Karl nema nikoga u životu, samac je, a njegov najbolji prijatelj i vlasnik knjižare umire u staračkom domu zaboravljen od svih, osim od strane Karla.
Najvažnije u njegovoj usamljenosti su njegove posebne mušterije kojima Karl dostavlja odabrane knjige lično i pravo u ruke. Svoju šetnju obavlja svakodnevno, svojom ustaljenom trasom puta sličnoj kazaljki sata, dobrovoljno, posle radnog vremena, izgarajući od želje da svakom uveseli život. Za ovog simpatičnog mrguda to je izvor i sopstvenog veselja. Za Karla ove mušterije su nešto najbliže prijateljima. Od milošte i zabave svakom od njih daje imena po likovima iz knjiga. Uživa celim bićem u svakodnevnom kontaktu sa njima, a njegova duša se tada ispunjava muzikom.
Ovo bi bio najkraći mogući siže romana Šetač knjiga koji mi je zagrejao i raspevao srce svojom blaženom kadencom satkanom od reči kao nota i svojom mudrošću mamio osmeh za osmehom.
ANĐEO U ŽUTOM KAPUTIĆU
Ova drama bi se završila na uvodu i Karlovom neprestanom usamljeničkom kruženju da autor u priču Šetač knjiga ne uvodi jednog malog anđela u žutom kaputiću. Neobična devojčica Šaša, kao s neba ulazi u Karlov život, pridružuje mu se u šetnji od kuće do kuće i od tada ga kao majušni, dosadni krpelj prati u stopu tokom njegovih dnevnih obilazaka. Ne postoji način da se Karl otrese svog samozvanog malog pomoćnika. I protiv svoje volje on mora da sluša Šašino neprestano brbljanje i da odgovara na svako moguće i nemoguće pitanje koje je pametno devetogodišnje dete u stanju da smisli. Vrlo brzo Šaša osvaja srca kupaca svojim blistavim osmehom, živahnom prirodom i dečijom mudrošću. Osim kupaca i Karl postaje sve naklonjeniji devojčici.
Zbog Šašine otvorene prirode i njenih direktnih pitanja, stalni kupci (pomalo osobenjaci) otkrivaju sve više o svom životu te se ispostavlja da je Šaša zaista vrstan pomagač i Karlov anđeo čuvar. Kao rezultat toga saznaje da mnogi od njih imaju velike brige i strahove, kao i on sam. Čitalac se kroz likove suočava sa ljudima koji osećaju usamljenost i besmisao života, koji trpe porodično nasilje, koji su nepismeni. Oseća sva njihova nedostajanja. U svojoj detinjoj naivnosti, Šaša čvrsto odlučuje da promeni živote ovih ljudi. Ona ima detaljno razrađen plan koji zapisuje u svom „leksikonu“. Ubrzo, zahvaćen Šašinom neobičnom euforijom, i Karl počinje sa njom da planira veliki poduhvat.
Vešto je Karsten Hen, autor romana Šetač knjiga, gradio Šašin lik. Dao mu je mnogo sličnosti sa glavnim junakom, starim Karlom. I Šaša, kao i Karl, zna šta je usamljenost. Čitalac može videti da se iza živahne, ponekad drske prirode ove devojčice krije dete koje je vrlo često ostavljano samo. Ona takođe beži u svet reči kako se ne bi osećala usamljeno.
TRAGAČ ZA SREĆOM
Igrom nesrećnih okolnosti, koje ovde neću otkrivati, od Knjigošetača Karl preko noći postaje Srećotragač. Sa tepihom koji kao da mu je neko izvukao ispod nogu nestaje i Šaša. U jednom trenutku sam čak i sumnjala u njeno stvarno postojanje, kao da je ona samo deo mašte usamljenog starca. Stari knjigoljubac ne vidi više smisao svog života i povlači se u samoću čekajući smrt. Međutim, ona ne dolazi.
Umesto toga Karl malim koracima otkriva da se životne karte mogu preokrenuti i to, u ovom slučaju, ponovo uz pomoć knjiga, ali i uz pomoć DRUGIH LJUDI.
Zastala sam dok sam čitala roman Šetač knjiga baš na ovom mestu i zamislila se. Došla sam do zaključka koji je autor želeo da podcrta – knjige jesu verni prijatelji koji te nikad ne napuštaju, one zaista grade mostove među ljudima, ali na kraju, ipak, iza svake knjige stoji čovek. Osoba sa svojim dobrim i lošim stranama. Osobe koje ne nalaze zadovoljstvo u čitanju, osobe koje nemaju vremena za čitanje, oni koji ne pronalaze sebe u čitanju, ali pronalaze u nečem drugom, takođe su ljudi i kao i svi imaju svoje vrline i mane. Ukazivanje na pružanje poverenja ljudima koji nisu slični nama samima je ogromna mudrost i vrlina. Karsten Hen u romanu Šetač knjiga dotiče se jedne od osnovnih životnih mudrosti – prihvatanje drugih uprkos njihovim manama i to daje ovom romanu specifičnu osobenost i lepotu.
PESMA U PROZI
Roman Šetač knjiga je osetljiv i poetičan roman. Lirski i elegični momenti u romanu asociraju na neobičnu proznu pesmu. Nit priče je nežna ali čvrsta, uporna! Kao Šaša pomalo bezobrazna, kao Karl pomalo mrzovoljna, ali živa, veoma zabavna i često navodi čitaoca da se zamisli nad sobom. Zanimljivo je to putovanje i uranjanje u sopstvene stavove, a roman Šetač knjiga će to od vas nedvosmisleno zahtevati.
I pored toga poželećete da ovaj prelepi roman ponesete sa sobom na letovanje, na mesto gde imate mir. Njegova opuštenost i poletni stil pisanja Karstena Hena stvara u romanu setnu i melanholičnu atmosferu.
I eto preporuke za odmor: ponesite sa sobom roman Šetač knjiga koji veoma ubedljivo govori o moći knjige, prijateljstvu, identitetu i sreći. Slušajte njegovu muziku.
MUDROST MALE PRIČE
Posebni naglasci romana Šetač knjiga stavljeni su s jedne strane na brojne mudrosti koje autor vešto ugrađuje u radnju, a sa druge strane na namerno stereotipne likove, odnosno Karlove mušterije. Građenje stereotipnih likova Karsten Hen postiže veoma originalno. Svakom liku, odnosno mušteriji, daje ime nekog poznatog lika iz književnosti. Ako poznajemo te likove onda nam nisu potrebni dugački opisi jer već imamo predstavu o svakoj osobi koja se pojavljuje kao lik u romanu Šetač knjiga. Svi se oni slično ponašaju kao i njihov literarni pandan. Nepotrebno ja da se troši mnogo reči na čoveka osobenjaka, mušteriju koja samo primi knjigu i zahvali ako ga Šetač knjiga naziva Mister Darsi. Svi znamo ko je i kakav je Darsi iz romana Džejn Ostin „Gordost i predrasude“. Veoma lukav potez autora.
Čitalac je još više zaintrigiran potragom za likom iz književnosti koji bi okarakterisao malu Šašu. Takav lik ne postoji jer je ova devojčica toliko jedinstvena da se ne uklapa ni u jedan stereotip.
PARABOLA SA DUBINOM
Prožet velikom istinom roman Šetač knjiga na jednom višem nivou može se svrstati u parabolu s obzirom na njeno preneseno i alegorijsko značenje u formi romana, odnosno duže priče. U suštini najviše podseća na basnu gde su likovi ljudi umesto životinja. Dokaz koji ide u prilog ovom mom razmišljanju je to što će vas svako poglavlje naterati da se zamislite pred nekim pametnim zaključkom ili postupkom. Može se reći da se roman Šetač knjiga opet na nekom drugom nivou bavi odnosima mladih i starih, te dokazuje da oni ne moraju uvek biti u antagonizmu čak i kad postoji sukob mišljenja i generacijski jaz. Kao što Šaša može mnogo da nauči od Karla, tako i on može nešto pametno da nauči od više generacija mlađe devojčice, pa makar to bilo i detinje uverenje da sladoled uvek ima isceliteljsko dejstvo.
Osim toga, roman Šetač knjiga bavi se i nekim društvenim problemima: roditeljsko zanemarivanje dece, postotak nepismenosti u jednom modernom društvu, brak kao institucija i nasilje, položaj žena bez zaštite organa reda u uređenoj državi poput Nemačke, siromaštvo i usamljenost penzionera koji žive zaboravljeni… Sve ovo spada u ozbiljne nedostatke društva, neosetljivog, nedodirljivog za probleme drugih i lišeno empatije.
Alegorijski, veoma šarmantno autor romana Šetač knjiga provlači svoju kritiku kroz povezanost sa knjigama i snagom reči.
MOJA PREPORUKA
Umesto zaključka reći ću vam zašto vam preporučujem da otrčite do knjižare (pri tom mislim na čitaoce kojima su dostupna hrvatska izdanja), udobno se smestite u svoju omiljenu fotelju i započnete sa čitanjem romana Šetač knjiga. Ja sam imala sreću što je ova prekrasna knjižica stigla do mene.
Ako želite da se neprestano smešite, da budete dirnuti, da vam bude prijatno i zabavno pročitajte ovu knjigu. Inspirisaće vas njeni autentični i simpatični protagonisti. Uživaćete u stilu pisanja Karstena Hena. Njegova naracija je jasna, mirna, staložena sa mnogo topline i ljubavi. Ona obećava čitaocu dinamiku i brzo okretanje strana, ali i zaustavljanje kod pojedinih dubokoumnih misli i dijaloga. Ova činjenica utemeljila je moje mišljenje da roman Šetač knjiga nije lagan, ali ni preterano težak za čitanje. Autor nalazi tačne mere onog laganog i lepršavog u odnosu na mračnije i teže pripovedanje.
Roman Šetač knjiga je izjava ljubavi književnosti, ali i molba ljudima da pokušaju da se otvore prema drugima. Svakom je u životu potreban neko, ljudima su potrebni ljudi, samo knjige nisu dovoljne. To je apel za dobročinstvom i pogled na nekog ko je pored vas. Životi mnogih ljudi mogu biti daleko lepši ako ih pogledate, vidite šta im je potrebno i pružite svoju podršku.
Može se možda, ali samo možda, roman Šetač knjiga okarakterisati kao „meka literatura“, ali ujedno i magično lepa. Neobična, nije prazna priča.
Moje srce je pevalo dok sam polako odgonetala njenu poruku.
Ono što ostaje i što spašava jeste svet knjiga i pisane reči. Da li je potrebno reći više do navesti kako počinje ovaj roman!?
„Kažu da knjige pronalaze svoje čitaoce – ali ponekad im treba neko da im pokaže put.“
Preporuka Kuća od papira