PARIZ TE NIKAD NE PUŠTA
Elen Feldman
Pred nama je još jedna izuzetna antiratna drama „Pariz te nikad ne pušta”, roman Elen Feldman koji govori o snazi ljudske izdržljivosti, moći ljubavi i svim nemogućim izborima koje jedno ljudsko biće u vanrednim, ratnim okolnostima može i mora da napravi da bi preživelo. A preživljavanje, kao što će pokazati Elen Feldman svojom knjigom „Pariz te nikad ne pušta”, uvek ima svoju cenu.
„Rat je završen ali prošlost nikad neće ostati u prošlosti.”
Elen Feldman
U PROŠLOSTI
Ne sećam se kada sam i da li sam nekada toliko plakala dok sam čitala neku knjigu kao što sam plakala danas dok sam završavala čitanje romana „Pariz te nikad ne pušta” autorke Elen Feldman koji je u Srbiji izdala izdavačka kuća „Stela”.
Potresaju me emotivne priče, istina je, ali ova knjiga me je posebno dirnula zbog svih apsurdnih i nepotrebnih sudbinskih okreta, pirueta, zamki životnih odluka koje sa sobom nose težinu kapi vode koja neprestano pada na teme, na isto mesto. Kap vode koja što češće i duže pada postaje sve teža i teža dok na kraju mučki ne ubije ista je kao i tajna koja se dugo čuva. I tajna što se duže drži i čuva u sebi postaje teška toliko da ubija kao greh.
Takva je ova knjiga „Pariz te nikad ne pušta”, teška i tužna kao greh, nostalgična kao suza čoveka prognanog u samoću. Ove su reči su kao gejzir eksplodirale iz same dubine mog srca i duše.
A sada, sada ćemo realno i smireno razgovarati o ovom fascinantnom antiratnom romanu remarkovskog stila i žanra, knjizi „Pariz te nikad ne pušta” talentovane Elen Feldman koja je uspela da mi se podvuče pod kožu i da mi pokaže da, protivno svim mojim stavovima kako priznajem samo Remarkovu ratnu tematiku, postoji još pisaca na koje vredi obratiti pažnju kada je ovoj temi reč.
Naslov samog romana „Pariz te nikad ne pušta” je jedan prikladan eufemizam ili možda bolje reći metafora za jedan drugačiji naslov koji bi bio „Greh te nikad ne pušta” ili „Laž/tajna/izdaja/prevara/savest/ … te nikad ne pušta”.
Možemo staviti kosih crta i tačkica koliko je i karaktera u samom rukopisu ovog romana – ne bi bilo dovoljno. Ja bih ovaj roman drugačije nazvala, ali „ko sam ja da sudim?”. Upravo sledeća rečenica koju ću citirati je glavni adut prelepog romana „Pariz te nikad ne pušta”. I evo je:
„Ne, pomislila je, naravno da ne razumeš. Jer uprkos svim satima i danima koje provodiš slušajući o tome, TI NISI BILA TAMO.”
Elen Feldman
„Pariz te nikad ne pušta”
Upravo ova rečenica slomila je i otpornija srca od mog kao što je srce Heder Moris autorke romana „Ciklino putovanje” i „Tetovažer iz Aušvica” koja je, kako kaže, dugo razmišljala o ovim rečima.
O RADNJI ROMANA „PARIZ TE NIKAD NE PUŠTA”
Autorka Elen Feldman jedan deo radnje romana, kako i iz naslova zaključujemo, smešta u okupirani Pariz, u vreme kada je u „gradu svetlosti” zavladao sveopšti mrak Drugog svetskog rata. Mlada udovica Francuskinja Šarlot preživljava u okupiranom Parizu radeći u knjižari koja pripada njenom ocu. Društvo i pomoć joj je njena najbolja prijateljica Jevrejka Simon sa kojom se druži od ranog detinjstva, te ih svi smatraju za rođene sestre. Ironijom sudbine to prijateljstvo, sestrinstvo takoreći, na neki način će u jednom trenutku spasti Šarlot.
Glavna protagonistkinja romana „Pariz te nikad ne pušta” Šarlot ima osamnaestomesečnu ćerku Vivi koju dovodi sa sobom u knjižaru. Rat je i uslovi za preživljavanje bez hrane i lekova su teški. Osim toga, stalne racije zbog mogućeg skladištenja zabranjenih knjiga i psihološke igre potražnje knjiga o eugeniji zabrinjavaju Šarlot, te ona donosi odluke koje će omogućiti njenom detetu bezbednost i preživljavanje.
„Preživljavanje ne prati čista savest.”
Elen Feldman
„Pariz te nikad ne pušta”
Ovaj citat je veoma značajan jer u kasnijim događajima upravo te odluke će proganjati Šarlot i deset godina kasnije u bezbednosti slobodne Amerike gde radi u njujorškoj izdavačkoj kući starog očevog prijatelja. Ona i dalje brižljivo čuva svoje tajne koje svakim danom postaju sve veći teret jer se plaši da će biti optužena zato što je – preživela.
O TEMAMA KOJE OBRAĐUJE ROMAN „PARIZ TE NIKAD NE PUŠTA”
Teme koje obrađuje ovaj roman su višeslojno i dalekosežno zadiranje u tajne opstanka u okupiranom Parizu, kao i opšti etički pogled na rat i kakva pitanja opstanka on sa sobom nosi. Romanom „Pariz te nikad ne pušta”, a kroz svoje likove, Elen Feldman je pokazala da rat i u najboljim ljudima budi zlo – tačnije plemenitost se potire zlom, te plemenit čovek postaje zao usled sveg zla koje se oko njega dešava, koje vidi ili koje je prisiljen da čini.
Roman „Pariz te nikad ne pušta” obrađuje ironiju sudbine i apsurd situacije na mnogim svojim nivoima. Postavlja pitanje šta je humanije: informacija ili neznanje ili pitanje kada si postao konspirator. Odgovor je: kada ti je dete gladno, kada ti je „sestra” odvedena u logor, kada ti je dete bolesno, kada je oboma ugrožen život.
Roman se dotiče i provokativnih tema o eugeniji. Provokativnih jer kako bismo drugačije mogli nazvati posete određenih provokatora Šarlotinoj knjižari koji traže knjige o stvaranju društveno i telesno zdravog potomstva, o težnji da se ono stvori, zasigurno znajući da ih ona u knjižari nema. Tipična nacistička igra nerava, dovođenje ljudi do ivice pucanja kada se prave pogrešni i očajnički koraci.
Jedna od tema koja se ponavlja kao lajt-motiv je nacionalna i verska pripadnost. Da li je jedna dečja, tinejdžerska misao rezultat inata, zapažanja ili istinite činjenice: „ti si Jevrejka koja mrzi što je Jevrejka“? Istina je negde između. Jer mnoge je Hitler naučio šta je to biti Jevrejka. Hitler je od ateista stvorio Jevreje.
Među temama koje obrađuje roman „Pariz te nikad ne pušta” je i odnos majke i ćerke koja prolazi kroz krizu identiteta, koja traži sopstvenu ličnost u svetu koji je definisan verom ili bojom kože.
Obrađuje i prijateljstvo i koliko je ono održivo u ratnim uslovima, naročito između osoba različitih verskih pripadnosti. Govori o žrtvovanju i o krivici, o savesti. Govori i o zabranjenoj ljubavi, ali i o šansi, drugoj šansi koju ti pruža život da pokažeš dobrotu. O životu nakon života u laži.
O LIKOVIMA ROMANA „PARIZ TE NIKAD NE PUŠTA”
Glavni ženski lik Šarlot je hrabra, lepa i pametna žena, spremna da donosi i najteže odluke kako bi ona i njena ćerka Vivi preživele rat. Nakon spašavanja Šarlotin mozak kao da uključuje svojevrsni vid amnezije kako bi se zaštitio. Ona živi u rukopisima ispisanih knjiga. Spremna je da čuva tajne koje utiču na njen emotivni i socijalni život i na bliske odnose sa ljudima.
Tajne ne utiču samo na nju, već i na njenu ćerku. Tajna je nešto što će nagrizati odnos roditelja i deteta. Zahvaljujući sramnoj tajni Šarlot je spasila svoju ćerku, ali će zahvaljujući njoj sada možda izgubiti to isto dete pa čak i prijatelje, njihovo poštovanje, umanjiti ili ukaljati njihovu velikodušnost. Mogu se osetititi prevarenim jer su u suštini spasli prevaranta. To su Šarlotina razmišljanja.
Njena ćerka Vivijen, Vivi, vrlo je upečatljiv ženski lik. Ona je draga i pametna devojčica koja se neprestano traži. U svom traganju ona zaista ima lepo vaspitanje i snažan moralni kompas kojim iz razgovora sa ljudima iz njih uvek izvuče ono najpozitivnije.
STIL AUTORKE ROMANA „PARIZ TE NIKAD NE PUŠTA”
Elen Feldman se sjajno snašla preplićući radnju romana „Pariz te nikad ne pušta” u dve vremneske linije i to vrlo karakteristično. Za čitaoca je vrlo neobično, a u književnom svetu neuobičajeno to što je Elen Feldman radnju koja se dešava u sadašnjosti tj. 1954. godine u Njujorku stavila u perfekat a radnju, pak, koja se dešavala u prošlosti, tačnije u okupiranom Parizu 1944. godine pisala u prezentu.
Taj „književni manevar” vrlo uspešno ratnoj tematici i stravičnim događajima daje slikovitost i verodostojnost. I pored toga što ja ne volim da čitam prezent u ovom slučaju sam shvatila koliko on može biti značajan za dinamičnost naracije. Prostim rečnikom sadašnje vreme daje okretnost i zanimljivost događajima i napetost stalnom Šarlotinom strahu od nemačkih nacista i francuskih žandara.
Nasuprot tome, prošlo vreme u sadašnjosti daje notu teskobe i dodatnih snažnih emocija čitaocu dok čita o Šarlotinom kajanju, krivici i grižoj savesti.
ZA KOGA JE ROMAN „PARIZ TE NIKAD NE PUŠTA”
Roman „Pariz te nikad ne pušta” Elen Feldman je knjiga za sve ljubitelje istorijske fikcije koja obrađuje period Drugog svetskog rata, za čitaoce koji uživaju i u romantici, odnosno za sve one koji cene priču o snažnim ženama, hrabrim književnim heroinama. Od mene topla preporuka za još jedan biser iz izdavačke kuće „Stela”, toplu priču koja je mene toliko rasplakala – „Pariz te nikad ne pušta”.
ZAKLJUČAK UZ KLASIKA ERIH MARIJU REMARKA
Ne bih mogla završiti ovu recenziju da se ne osvrnem i ne citiram najvećeg pisca ratnih i antiratnih romana koji je uzor svim piscima mlađe generacije Erih Mariju Remarka.
„Zaborav. Kakva reč! Puna jeze, utehe i avetinjstva! Ko može da živi bez zaboravljanja? Šljaka sećanja koja razdire srce. Tek kad nemamo za šta da živimo – slobodni smo.”
Erih Marija Remark
„Trijumfalna kapija”
Preporuka Vinareva žena