HANA
Alena Mornštajnova
Roman Hana je roman o važnoj istorijskoj temi – Holokaustu. Inspirisan je stvarnim događajem. Zrelim, uverljivim i bravuroznim stilom češka autorka Alena Mornštajnova, piše uzbudljivu priču nalik filmu i na veoma jedinstven i nov, dosad neviđen, način obrađuje važnu istorijsku temu. Roman Hana od strane kritike smatra se jednim od najboljih dela koja se bave temom Holokausta.
„U roku od nekoliko minuta naša prošlost i naša budućnost su nestale, od ljudskih bića postale smo brojevi na spisku. Naši životi više nam nisu pripadali.’’
Čitajući ovaj citat koji sam izdvojila, pomislićete da je roman Hana češke autorke Alene Mornštajnove još jedna stravična priča o Holokaustu. Stravična jeste. U jednom svom segmentu, ona je i još jedno svedočanstvo o čudovištima koja su obeležila XX vek i II svetski rat.
Ona govori stradanjima onih koji su, po nekoj suludoj zamisli jednog ludaka, bili drugačiji. Međutim, to nije jedino bogatstvo i vrednost ovog romana. Zato imajte strpljenja i pročitajte moje razmišljanje o romanu Hana, koji me je oduševio. Sve što sam zaključila napisaću nakon sinopsisa romana.
SINOPSIS ROMANA HANA
Nazvan po svojoj protagonistkinji, koja je ujedno i tetka devojčice Mire, roman Hana je temeljen na stvarnim događajima i vodi nas u vreme između 1933. i 1963. godine, u Češku. Prikazuje život tri generacije Jevreja iz grada Meziržiči.
Kada šezdesetih godina devetogodišnja Mira ode sa svojim prijateljima na reku da se igra na plutajućim santama leda, iako joj je ta igra strogo zabranjena, za kaznu joj za večerom nije dozvoljeno da pojede desert – princes krofnu. Ta dečja neposlušnost biće tek početak niza neverovatnih i tragičnih događaja u njenoj porodici. Mira će tog dana postati neraskidivo vezana za svoju tetku Hanu.
Hana je ćudljiva, depresivna žena koja malo govori. Mira će kroz godine zajedničkog života sa tetkom polako otkrivati komplikovanu, mučnu i tešku porodičnu istoriju. Polako će shvatati zašto je njena tetka takva kakva jeste, tačnije, luda žena u očima meštana. Jezivo porodično iskustvo pluta među njima, baš kao santa leda kojom je sve počelo. Na Miri i Hani je da ne potonu.
EFEKAT LEPTIRA
Verovatno ste čuli za ovu teoriju i znate šta ona figurativno predstavlja. Talentovana Čehinja Alena Mornštajnova upravo je na ovoj teoriji ili pojavi koncipirala svoj roman Hana. Ja sam upravo tako zamislila sled njenih misli i narativni tok koji je iz njih nastao.
Naime, postoji teorija da kad bezazleni leteći cvet, prelepi leptir zatreperi svojim nežnim krilima na jednoj strani sveta, na drugoj postepeno nastaje haos.
Uzročno-posledične veze, koje su okosnica knjige Hana, podsećaju upravo na ovu teoriju haosa i efekta leptira. Ona pokazuje, kao i autorka ovog romana, da veoma male varijacije, koje mogu delovati bezazleno, donose ogromne promene tokom vremena.
Primenjujući ovu teoriju dok je pisala roman Hana, autorka je ukazala na minorne, naizgled nevažne, sasvim lične postupke svojih junaka koji su imali veliki, presudan zanačaj za sudbine njima bližih ili daljih ljudi.
Drugim rečima, svaki lik ovog romana je taj jedan, pojedinačni leptir, odnosno epicentar iz koga se dalje razvijaju amplitude ove priče. Svaki lik može sebi postaviti večito pitanje – šta bi bilo da nisam ili jesam uradio ili uradila ovo ili ono, šta bi bilo da nije bilo toga i toga…
ROMAN HANA U ODNOSU SA SLIČNIM ROMANIMA
Izuzetno mi se dopalo to što me ova knjiga nije asocirala ni na jednu drugu knjigu koja govori o Holokaustu. Veština i nenametljivost Alene Mornštajnove je ono što romanu Hana daje posebnu draž i lepotu.
Gradacija i prirodni sled osećanja pojedinca, ljudi uopšte, Alena je veoma pametno posložila i upravo je to ono što prvo primetite dok čitate ovaj roman.
Naime, kada se desi neka užasna tragedija ili samo pretnja, na primer rat, progon, kao što je slučaj u ovom romanu, prirodna i prva reakcija većine ljudskih bića je neverica. Ne, neće mene, neće nas, to se ne dešava, propaganda, laži… nemoguće je, suludo je… itd. Kada se, ipak, scenario vidi i počinje da se dešava dolazi poricanje i samozavaravanje. Jeste, progone nas, ali nećemo daleko, vratićemo se, brzo će sve ovo biti gotovo, već sutra, za koji dan…
Nakon poricanja, instinkt za samoodržanjem počinje da dominira nad svim prvobitnim emocijama, bilo da se radi o izgnanicima ili onima koji u svojim domovima očekuju poziv. Oni prihvataju novonastalu situaciju, navikavaju se na nju. Njihovu borbu za opstanak kroz roman Hana, Alena je opisala je realno i bez pompeznih rečenica, floskula i parola. Kao da je uhvatila u letu tu jezu ratne atmosfere savakodnevnih poniženja i samo lako spustila na papir.
Kao da gleda odozgo, autorka zapisuje ono što vide i osećaju izgnanici ili oni koji čekaju. Jasnim rečenicama govori o njihovom verovanju u bolje sutra, o njihovoj nadi i o nevinim slučajnostima koje vode u smrt.
Fascinantan je stil češke autorke! Moćan!
OSOBINE LJUDSKIH BIĆA U ROMANU HANA
Alena Mornštajnova je surovo iskrena spisateljica. Ona ne štedi svoje protagoniste. Kroz galeriju likova opisala je niz osobina i postupaka koji su svojstveni u datim okolnostima svakom ljudskom biću. Sa te strane, roman Hana je svojevrsna psihološka studija, gotovo udžbenik.
U vremenu kada ništa više nije isto – pa ni ljudi, urođene osobine se samo dodatno akcentuju i izlaze na površinu.
Alena opisuje npr. kako izgledaju mladalačke zaslepljenosti i ljubavi u nemogućim i nestvarnim okolnostima, zaluđenost, verovanja u pogrešne ideologije, ljude. Zatim je tu samoljublje, samoživost, sebičluk koji vode u izdaju. Savršena, maestralna analiza.
Opisala je Alena Mornštajnova i onu drugu stranu ličnosti koja vodi bitku sa samoljubljem. To je žrtvovanje zarad ljubavi, savest zbog odluka koje mogu uticati na sudbine drugih ljudi. Prate ih kajanje, krivica, depresija, kazna. Hana svoj progon u geto smatra svojom kaznom zbog pogrešnih, a sudbonosnih odluka koje je donela i koje su pokrenule lavinu događaja koji su usledili.
Neprekidnim strahom okovani su likovi romana Hana. Alena taj strah jednostavnošću, a samim tim i ubedljivošću svoje naracije prenosi u svoje delo i na svoje čitaoce. Osećala sam napetost, zajedno sa protagonistima, u iščekivanju novih transporta, kažnjavanja, gladi, bolesti, trudnoće i usamljenosti. Alena je uspela da me probudi i potrese.
Ono što je autorka u svom taksativno koncipiranom romanu Hana istakla kao najstrašnije osećanje jeste život u stalnom neznanju. Sa mnogim teškoćama i mukama možda može da se saživi vremenom, ali kada se ne zna gde su oni koji se vole i da li su uopšte živi, to je naprosto najteže. Onaj osećaj kada se shvati da se možda nikada neće ni saznati – najbolniji je od svih.
ŽIVOT U GETU
Već sam napomenula da ova knjiga ne liči na druge knjige o Holokaustu. Iako se roman Hana ne bavi Holokaustom kao osnovnom temom, Alena je posvetila jedan deo romana životu prognanih „otpadnika’’ zatvorenih u getu. Veoma brzo nam autorka dozvoljava da shvatimo da se život u getu njenih junaka, osim gladi i malih sledovanja, svodi na ista pravila i ustrojstva kao i van njega, što je veoma tužno s obzirom na to da su to sve slični ljudi.
Pokazalo se da nisu. Prognanici nisu jednaki po pravima. I u getu postoji oformljena hijerarhija onih moćnijih i onih manje i najmanje moćnih. Smrt je ipak za sve konstanta i prirodnije stanje nego život. Sa svakim novim transportom iz geta, gubi se deo duše. Život se svodi na rad, čekanje, glad i, najgore – neznanje.
JEDNA SANTA LEDA
I eto, vidite na koji način nas je dovela lucidna, toliko, toliko pametna Alena Mornštajnova svojom pričom o Hani da, po ko zna koji put, zaključimo kako svaki rat za sobom ostavlja pustoš, ledenu santu kojoj su potrebna mnoga proleća da bi počela da se topi. Ostavlja za sobom pustu prirodu, bašte, njive, puste ruševine. I ljude, iste takve, a naročito one koji su preživeli logor – puste.
A njihova je pustoš kao zarazna bolest. Drugi ih se klone, oni se klone drugih. I tako, ostaju pusti tavoreći. Korak po korak. Tako izgleda svaki dan, bezvoljno, sumorno. I čitav život, čak i posle logora, svodi se na koračiće bez ikakvih očekivanja. Bez nade. Teška je borba sa navikama koje su stečene u strahu od gladi. Lakše je onda pustiti koricu hleba, da se mrvi po džepovima i posle toliko godina. Svaka mrva je jedna mala nada.
Stravičan, zreo, bravurozan, uverljiv, dirljiv je roman Hana! Alena Mornštajnova fascinira sposobnošću i spretnošću u građenju balansa između autentičnosti istorijskog narativa i ljudske topline i optimizma. Ovaj roman pročitaćete u dahu. Dajem vam reč!
Preporuka Nemačka devojčica