O BRODU SPASA – „BRODU UKLETIH“ U ROMANU
NEMAČKA DEVOJČICA
Armando Lukas Korea
Roman „Nemačka devojčica“ Aramanda Lukasa Koree – potresna priča o jednoj od najvećih sramota čovečanstva.
Dugo mi se nije desilo da mi misli lebde nad poslednjom rečenicom nekog romana i da emocije baš nimalo ne popuštaju. Surove, teške suze nemoći i besa koje guše i sputavaju, skupljaju mi se negde u grlu. Ne mogu da ih oslobodim, ne mogu da ih progutam. Vraćam se neprestano na početak sa željom da objasnim i sebi i vama osećanje koji je roman „Nemačka devojčica” probudio u meni. Da se ponovo zapitam:
KO JE HANA?
Znam da je ona devojčica koja se ne igra sa svojim lutkama, jer prezire iluzije koje one stvaraju. Znam da mrzi utorke, jer su utorci za nju najnesrećniji dani. Znam da ne voli skupe haljine i nakit svoje mame, ali voli snagu i knjige svoga tate „najjačeg čoveka na svetu”. Znam da ona nije obična devojčica jer ona nema drugaricu, ona ima svog najboljeg prijatelja Lea, dečaka sa najdužim trepavicama na svetu. Ona je jednostavno Hana, nemačka devojčica sa fotoaparatom. I ona će nam ispričati, progovarajući glasom odrasle osobe, šta se desilo u Berlinu te 1939. godine i šta je prethodilo tim događajima.
KRISTALNA NOĆ
Ono što nećemo naći u romanu „Nemačka devojčica” Armanda Lukasa Koree, a izuzetno je bitno za dalji tok radnje je ovaj zloglasni događaj, „poetičnog” imena. U noći između 9. i 10. oktobra 1938. godine širom Nemačke počeo je pogrom usmeren protiv jevrejskih građana. Planiran da izgleda kao spontan čin u pogromu su uništene mnoge sinagoge, jevrejska groblja, radnje i velike trgovine, hoteli… Uništena je sva jevrejska imovina i počeo je progon ovog naroda. Ulice širom Nemačke bile su prekrivene izlomljenim staklom, te otuda i izraz za pogrom „kristalna noć”. Ta noć se smatra i početkom Holokausta.
SINOPSIS ROMANA „NEMAČKA DEVOJČICA”
Roman prvenac „Nemačka devojčica” Armanda Lukasa Koree je dirljiva priča o nemačkoj „nečistoj” devojčici koja se sa svojom porodicom i svojim prijateljem Leom i njegovim ocem ukrcava na brod Sent Luis. Ovaj brod koji često u istorijskim spisima zovu i „brod ukletih” ima zadatak da preveze oko devet stotina Jevreja u novi život, kako se mislilo i verovalo, na Kubi.
Trinaestog maja 1939. godine Hana i njena porodica ukrcavaju se na brod Sent Luis, plutajuću palatu, bežeći iz nacističke Nemačke. Tokom puta preko Atlantika polako će prestati da budu istinita sva obećanja, a od snova o Kubi ostaće samo iluzija. Potsetimo se ko je Hana iz romana „Nemačka devojčica”! Ona je devojčica koja ne veruje u iluzije. Ipak, u ovu je poverovala. Ona je devojčica koja je imala detinjstvo. Međutim, devojčica koja je prešla Atlantik umrla je na tom putu. Rodila se jedna nova Hana, mržnjom zadojena, uspomenama ophrvana, nova, prerano odrasla devojčica.
Na drugom kraju sveta u Njujorku, sedamdeset i pet godina kasnije, jedna druga dvanaestogodišnja devojčica živi svoj monotoni život negujući depresivnu majku koja je zatvorena u sobi. Jedna druga tragedija, tragedija 11. septembar, uzela joj je oca koji nije ni znao da je ona tada već bila začeta. Nikad ga nije upoznala, nema sećanja na njega. Ona živi između kuće, škole i majčinog depresivnog stanja sa strpljenjem i zrelošću odrasle osobe. Jedini prijatelji su joj komšijski pas i jedna stara očeva slika sa kojom razgovara.
Ona je i drugi glas ove priče, glas iz sadašnjosti romana „Nemačka devojčica” koji joj je poverio sam autor. Jedan paket koji stiže sa Kube na njen dvanaesti rođendan promeniće tok Aninog života i vratiti sjaj u oči njene majke. Put na Kubu kod tajanstvene tetke njenog oca, izvesne Hane Rozen, rasvetliće tajnu kojom je obavijen život čoveka kog voli celim svojim detinjim srcem, a koga praktično ni ne poznaje.
Ukrštanjem ove dve priče dobijamo prelepi, topli, emotivni roman „Nemačka devojčica”.
SLUŠAMO HANINU PRIČU
Bajkoviti život dvanaestogodišnje Jevrejke Hane Rozental nestaje u Berlinu 1939. godine. To su bili oni dani kada su se rodila „čudovišta”. To su bili oni dani kada je i ona postala „čudovište” za one druge i „čiste”. To su bili dani kada je ona postala „prljava i nečista” i kada su ljudi, dojučerašnji prijatelji, počeli u njenoj glavi da se dele na čiste i nečiste. Tako je diktirao novi nacistički režim.
Berlin, dom koji je Hana poznavala i volela, postaje grad zloslutnih nacističkih zastava. Sve što je posedovala Hanina porodica izgubila je, oduzeto im je. Ostaje im samo goli život. Oni postaju uljezi u gradu koji su smatrali svojim domom.
Nadalje, junakinja romana „Nemačka devojčica” priča o nadi koja se ukazala iznenadno i proračunato: prekookeanski brod Sent Luis obećava Jevrejima prevoz do sigurnog utočišta, ostrva Kube. Ovaj brod koji se pominje i kao „brod ukletih” je luksuzan brod sličan Titaniku. Koliko je zaista i sličan Titaniku pokazaće se kada se situacija u celom svetu promeni za samo nekoliko presudnih dana. Brod koji je trebalo da bude put u lepšu budućnost svojih putnika, postaće njihovo verovatno dno.
SLUŠAMO ANINU PRIČU
Anina priča je naizgled neinteresntna priča, ali vezana za Haninu, ona postaje film koji se u vidu romana „Nemačka devojčica” čitaocu odmotava pred očima kao filmska traka.
Anina priča ne bi postojala bez Hanine priče, a Hanina priča ne bi bila zaokružena bez Anine priče. Kroz Anu i njen tragični gubitak oca još pre njenog rođenja čitalac knjige „Nemačka devojčica” može da vidi koliko su njihove istorije utkane jedna u drugu i kako se istorija prenosi iz generacije u generaciju.
Svaka generacija vodi neke svoje bitke i ima neke svoje ratove. O takvim ratovima, neprestanim političkim previranjima, stremljenjima novih bolesnih umova željnih vlasti, govori roman „Nemačka devojčica”. Svako vreme, svaka politika, svaki rat ima neke svoje ljude koji su „nepoželjni”. Takve ljude autor „Nemačke devojčice” metaforično naziva „crvi”. Pretvaranje gusenice u leptira, njegov životni ciklus, to je politika. I uvek je narod ona najslabija karika koja pati, oni koji su progonjeni, oni koji ćute.
„U svim ratovima tišina je tempirana bomba.”
Armando Lukas Korea
Nemačka devojčica
O STILU AUTORA
Veoma ambiciozan i lep debitantski roman „Nemačka devojčica” autora Armanda Lukasa Koree napisan je kao knjiga svedočanstvo, kao dnevnički zapis vremena koje istorija ne sme zaboraviti.
Vrlo vešto za debitantskog pisca autor nas kroz svoj roman šeta iz jednog vremenskog razdoblja u drugo, iz jednog političkog miljea u drugi, sa kontinenta na kontinent. Armando Lukas Korea je ekspanzivan autor novinarskog stila, jednosložnih kratkih rečenica, brzih izmena vremena i mesta, radnje i likova. Međutim, u nekim delovima romana „Nemačka devojčica” vrlo pronicljivo autor svoj sažeti stil menja u duge, razrađene opise, kao na primer kada govori o prijateljskim odnosima među decom i opisima njihovog fizičkog izgleda.
Zašto pronicljivo? Na ovaj način on izbegava suvoparnu priču kao iz udžbenika istorije zasnovanu na istinitom događaju i daje joj time životnost i emociju. To se posebno vidi u delu romana „Nemačka devojčica” kada Hana opisuje svog prijatelja Lea i njegovu potrebu da stalno bude u pokretu. Kao da je autor želeo da naglasi Leov stalni strah od ruševina oko njega i ljudi koji ga okružuju. Često i sama Hana ne može da drži ravnotežu sa njim:
„Leo je bio strastvena osoba. On nije hodao, trčao je, uvek u žurbi, s ciljem do koga je trebalo stići, uvek je imao nešto da mi pokaže da mi ne promakne. Posećivao je i različita susetstva, pokušavajući da prokljuvi šta se događa u ovom našem gradu, koji se malo-pomalo raspadao. Povremeno bi se pomešao s čudovištima koja su marširala i uzvikivala ulicama sa svojim zastavama, ali nikada se nisam usudila da mu se pridružim.”
Armando Lukas Korea
Nemačka devojčica
Nežnom i suptilnom naracijom Armando Lukas Korea predstavlja dečje duše i opisuje njihovu naivnost, ali i reakcije koje su primerenije odraslim ljudima. Romanom „Nemačka devojčica” pruža nam svu čistotu dečjeg srca i radost koju pokazuju i u najtežim situacijama ne zato što ne razumeju složenost problema već zato što dečje veruju da će sve biti dobro. Deca su za autora „Nemačke devojčice” večiti sanjari i iluzionisti.
„Bezbedni smo tata. Uspeli smo da pobegnemo. Nemačka je sve dalje i za nama.”
Armando Lukas Korea
Nemačka devojčica
Armando Lukas Korea ne koristi mnogo stilskih figura. Glavno razoružavajuće sredstvo je preciznost njegove naracije. Njime on prvo prodire u umove dve dvanaestogodišnje devojčice Hane i Ane i konstruiše njihove osobenosti, da bi kasnije rekonstruisao njihove životne sudbine.
Posebno mi je bilo zanimljivo u romanu „Nemačka devojčica” sa koliko veštine i ubedljivosti je autor obradio iracionalni osećaj krivice koji se javlja kod dece u odnosu na roditelje kada im se čini da su oni razlog njihovih patnji.
„HOĆEMO LI JEDNOM MOĆI DA OPROSTIMO?”
Ovaj podnaslov je ujedno i pitanje i citat iz romana „Nemačka devojčica”. Ovom rečenicom bi se mogao i zaokružiti ovaj prikaz, ako bismo prenebregli činjenicu da je za shvatanje romana o Hani, nemačkoj devojčici, i Ani, maloj Njujorčanki, potrebno i prethodno shvatanje previranja od nacističke Nemačke do istorijskih činjenca koje određuju prilike na Kubi od Drugog svetskog rata do današnjih dana.
Za sve svetske nemire, ratove i previranja, zajedničko je jedno – ljudima željnih mirnog života, običnim ljudima, razlozi za to su NEJASNI i NEBITNI. I to je poruka ovog emotivnog romana simboličnog imena „Nemačka devojčica”. Kako Armando Lukas Korea kaže:
„Odeš u krevet, zaspiš i probudiš se u drugačijem, potpuno neizvesnom svetu.”
Armando Lukas Korea
Nemačka devojčica
Preporuka Slavuj