DANI U POVESTI TIŠINE
Marete Linstrem
Roman Dani u povesti tišine, Marete Linsterm, je veoma sugestivna i moćna priča o razornim posledicama prećutkivanja porodičnih tajni iz prošlosti i odluka da se mir kupi tišinom. Roman je nagrađen od strane Norveške asocijacije književnih kritičara.
Prvo na što sam osetila kada sam zatvorila korice knjige Dani u povesti tišine bila je tuga što je gotovo. Što je čitanje i uživanje prošlo iako sam jako dugo iščitavala ovu atmosveričnu knjigu. Nema više, nema dalje. Baš kao što su Eva i Simon završili svoju priču. Tišina. Osećam tišinu u sebi. Oko sebe. Neki prosto zaglušujući mir. Seta koja ne boli – njom su protkane elegantne, jednostavne rečenice izuzetne norveške spisateljice Merete Linstrem.
O ČEMU SE RADI U KNJIZI „DANI U POVESTI TIŠINE“
Knjiga Dani u povesti tišine na prvi pogled govori o beskrupuloznoj i surovoj istini starenja. O pustošima koje dovode do nestajanja ličnosti. Maskiranju ličnosti tišinom koja počinje kao bolest, kao virus, kao parazit i proždire bitisanje. Njeni koreni ponekad su dublji, ponekad plići.
Često se ni ne trudimo da iščupamo tu zloslutnu korovsku biljku. Trudimo se da je ne primećujemo. Čak i najbliži se trude da sve što se dešava prenebregnu. Tako je lakše putovanje u život koji će neminovno biti samo kolaž sećanja. I pamćenja. A razlozi mnogih tišina su možda mnogo dublji, manje trivijalni, konkretniji.
Posebno kod onih koji su bili primorani na ćutanje u detinjstvu kao što je slučaj sa Simonom koji se kao dečak krio od nacista. Ili možda Evina tajna iz mladosti, teskobno i duboko zakopana u tišinu.
Tišina besmisla, potisnutih osećaja se kao senka kreće po skrivenim dubinama ovog romana.
TIŠINA I NJENI OBLICI
Knjiga Dani u povesti tišine kroz preplitanje sadašnjosti i prošlosti kroz sećanja glavne junakinje pokušava da objasni tišinu staračke depresije i iščupa iz dubokih slojeva uspomena njen uzrok. Prolazeći kroz sećanja Eva traži i uzroke ali i priznanja njene sopstvene tišine u mladosti skrivene u tajnama. Tajne su svojevrsna vrsta tišine.
Tišina menja svoja obličja, karakter. Ona je za autorku glavni protagonista. Može kao i ljudi biti prijatna i neprijatna. Kaže se da nekoga voliš onda kada vas zajednička tišina spaja. Kada možete da bezbolno ćutite sa tom osobom. Do trenutka kada to više ne možete, kada počinjete da se gušite u svojim tišinama.
Dani u povesti tišine je studija ćutanja, nedostatka otvorenosti, koncentrisana u ovom bračnom paru, Evi i Simonu. Studija o ambisu ćutanja koji se otvorio između njih, bespomoćno izgubljenim u svom skoro potpuno izolovanom svetu.
Ovu, pomalo sumornu knjigu, osećate celim bićem i srcem volite sve njene tišine. A njih je u ovom romanu mnogo kao što su i aspekti shvatanja pojma „tišina“.
ASPEKTI SHVATANJA TIŠINE U ROMANU „DANI U POVESTI TIŠINE
“Pitanje savesti – kako nije primetila ranije tu tišinu kod svog muža i da jeste da li bi je mogla sprečiti. Ljudka savest je kao eho, kao otkucaji zidnog sata. Čuje se samo kada mozak isključi sve druge utiske i ostaje samo taj, jedan jedini zvuk ili miris ili misao.
Odnos prema podređenima kroz odnos sa Marijom i preispitivanja sopstvenih stavova i navika. Težnja za ispravnošću ovog bračnog para, prosto detinje nevina, nekako vas uvuče u sebe pa kao da hodate na prstima ili šapućete da im je ne biste narušili.
Strah nije ništa drugo do jedan od oblika tišine. Skrivene tišine. Drugim rečima – prezaštićavanje neznanjem, takođe je tišina.
Sramota. Da li ste nekad osetili stid zbog tuđeg brukanja? Simon i Eva su kao mravi. Nečujni. Pažljivi. Toliko pažljivi da se srame, bolje reći prihvataju teret tuđe sramote. Prisvajaju ga.
U tišini, prećutno razmišljaju da su oni nepoželjni, nepotpuni, krivi.
Dečji san, olakšanje kada nastupi tišina nakon bebinog plača, potonuće u tajne snova … samo su još jedan od aspekata.
Tišina prihvatanja sopstvenih odluka. Bez slaganja ili neslaganja unutarnjeg bića koje vrišti „da“ kada kažete glasno „ne“. Teška tišina koju nosite kao svoj krst kroz život koji sledi.
A bilo je sve dobro, svetlo, razigrano – pre nego što ste poneli breme tišine.
Težak, moćan, impresivan roman za svaku preporuku.
Preporuka Požar