POŽAR
Danijela Krin
Požar Danijele Krin je roman o braku, vernosti, izgubljenoj strasti. Ukazuje na zamke modernog roditeljstva i vaspitanja. Razmatra probleme koji se javljaju kada se starenje ne prihvata kao prirodan proces. Nadasve ovo je roman o težnji za fizičkom, egzistencijalnom i emocionalnom sigurnošću.
STO LJUDI – STO ĆUDI, STO PAROVA – STO BRAKOVA
U romanu Požar Danijela Krin opisuje jedan brak, jedan od milion sličnih u današnje vreme.
Njeni glavni junaci, Rahel i Peter, su dvoje nemačkih intelektualaca koji posle skoro trideset godina zajedničkog života zapadaju u bračnu krizu. Deca su porasla i odselila se od kuće, bave se svojim životima. Čini se da Rahel i Peter nemaju više nijednu zajedničku temu za razgovor niti zajedničku brigu. Oni se međusobno poštuju, ali odavno su se oprostili od strasti. Jedan šumski požar osujetiće njihov isplanirani odmor u planini gde su izolovani mogli da spasu ono što se spasiti da. Da sakupe krhotine svoje izgubljene sreće.
No, Bog, viša sila ili jednostavno ljudski nemar podelio je ipak drugačije, ali pokazaće se spanosone karte. Kućica u cveću je izgorela. Jedina alternativa je odlazak na selo i čuvanje farme stare porodične prijateljice koja je spletom nesrećnih okolnosti primorana da boravi u bolnici pored postelje svog supruga.
Na usamljenom seoskom gazdinstvu, Rahel i Peter, suočavaju se sa svojim problemima, svojim željama i nadanjima, preispituju svoju porodičnu situaciju.
ŠTA JE ZA MENE ZNAČIO NASLOV KNJIGE „POŽAR“
Da li je požar vatra koja za sobom ostavlja samo zgarište jednog braka ili je on iskra koja je zapalila zaboravljene strasti, žudnju, želju da sve bude kao na početku!?
Istina je da se vreme ne može vratiti, ali je i te kako moguće uticati da stabilan brak opstane pod drugačijim i neminovnim uslovima. Te uslove potrebno je sagledati i prihvatiti, pronaći ispod slojeva pepela. U ovom, nikako usamljenom primeru posebno u savremenom, brzom načinu življenja, vidimo da je za svako održavanje vatre potreban žarač. Ako brak gledamo kao vatru shvatićemo da je taj žarač (metaforično) međusobno poštovanje i kompromis, danas toliko strana reč.
Mnogi brakovi modernog doba, naročito kod pripadnika mlađe populacije, padaju na ovom ispitu. Nemilice se masakriraju veze i brakovi bez osvrtanja, bez strpljenja. Reč „izvini“ je postala arahaična reč ili još gore nepoznata reč. Postala je poštapalica i rabi se nekontrolisano i neadekvatno. Kompromisi se ne prave, nisu ni u kori malog mozga. A samo su oni potrebni za maraton zvani „skladan brak“. Jer na kraju krajeva, svako ljudsko biće u suštini teži za skladom. I sa sobom i sa drugima.
TEME ROMANA „POŽAR“
Dopala mi se višeslojnost ovog nevelikog, sažetog romana, bez banalnosti i patetike.
Nije ovo samo priča o braku. Tema braka jeste centralna tema i kičma ove knjige. Kičma drži telo gde autorka govori i o mentalnom vaspitanju generacija koje ne razlikuju želje od realnosti jer su rasli lagodno, tapacirani u krilu svojih roditelja. Takvi ljudi očekuju u životu samo divljenje što je nemoguće u realnosti.
Roman Požar, Danijele Krin u jednom od svojih nivoa je filozofska rasprava o zadovoljavanju polovičnim. U nekom drugom nivou je diskusija o novim počecima koji su u pedesetim godinama života skoro nemogući jer su ljudi tada već odavno formirani, oblikovani i nespremni na promene.
Bilo je veoma zanimljivo i edukativno otkrivati sloj po sloj, ljuštiti roman Požar kao pomorandžu – do samog srca.
Moja preporuka za ovaj roman bila bi:
Pročitajte obavezno roman Požar. Otkrićete da je Danijela Krin napisala knjigu koja poseduje intelektualnu dubinu, ali i poetičnost, nežnost, sveprožimajuću lepotu na svim svojim nivoima.
Iskreno, nije mi smetalo ni to što autorka piše u prezentu i aoristu. Takav stil inače ne volim ali ovde je bio prihvatljiv jer su ova vremena znalački i razložno upotrebljena i sa svojom savršenom svrhom kombinovana sa perfektom. Danijelin stil nije u meni budio osećaj voajerizma koji inače u ovakvim slučajevima imam.
NEKOLIKO ODLOMAKA IZ ROMANA „POŽAR“
Ovi odlomci na neki način dokumentuju i oživljavaju moje mišljenje koje sam formirala nakon čitanja ovog romana:
„Onaj ko s pedeset počinje iz početka, pronalazi ljude koji su odrasli s drugima, koje su drugi oblikovali – savijeni, narihtani i nespremni da se ponovo menjaju ili da dozvole da ih menjaju.“
Svaki normalan roditelj oseća bol kada primeti da je njegovo dete neambiciozno i da se zadovoljava polovičnim. Kako u detinjstvu tako će biti i kasnije, ono raste u polovičnu osobu:
„Nedostatak ambicije je za vreme Selminog školovanja bio je ozbiljan problem. Ako bi za neki zadatak dobila trojku, nimalo nije bila razočarana, već je sa svojim razoružavajućim smeškom objašnjavala da se za trojku mora znati pola gradiva, a polovina je prilično mnogo. Razbesnela bi se kada bi se Rahel zabrinula i pitala zašto se zadovoljava najmanjim, umesto da teži najboljem.“
Novi vrli svet je jedan ranjeni svet. Rahel, glavna protagonistkinja romana Požar, je psihoanalitičarka i svedok je mnogih problema sa kojima se suočavaju mladi ljudi:
„U njenu ordinaciju već godinama dolazi sve više obrazovanih, imućnih mladih ljudi, s roditeljima punim ljubavi, a ipak su preopterećeni sopstvenim životom. Oni iz teško shvatljivih razloga okončavaju veze, odustaju od poslova, prekidaju školovanje tik pred kraj i osećaju se nesrećno. Kao da je dobar život teško breme. Jer onaj ko dobije sve a ne uradi ništa s tim, ne može računati na razumevanje.“
O nepotrebnom i pogubnom nagrađivanju dece za poslove i zadatke koji su njihova prirodna obaveza:
„Za svaki zadatak koji bi dobrovoljno odradio sledila je prekomerna hvala i nije mogao da se seti da su ga roditelji ikada kritikovali. Nagrade su rasle s godinama i poprimile pozamašne dimenzije. Slika o sebi koju je usled toga formirao bila je u sukobu sa svetom koji ga nije dočekao s podjednakom količinom pažnje i divljenja.“
Mnogi problemi današnjeg čoveka, zaključuje Danijela Krin pišući roman Požar, leže u:
„Traumi čije poreklo leži u neskladu između želje i realnosti.“
Bez da vam išta otkrivam u želji da vam približim ovu knjigu, navodim dva odlomka za kraj s obzirom da su oni i završnica, karakteristično nemačkog romana Požar. Nemci razmišljaju na poseban način, mnogo sličniji razmišljanju stare predratne ili ratne generacije mojih roditelja nego npr. moje ili vaše generacije.
Ovi odlomci istovremeno mogu predstavljati i zaključak mog prikaza knjige Požar.
„Svime što činimo, i najsitnijim delima, formiramo svoj život i svoju ličnost. Ako se premalo pokrećem, razboleću se, bavim se sportom, biće mi bolje. Ako čitam loše knjige, loše sile će delovati na mene i loše će izlaziti iz mene. Ako čitam dobre knjige, dobro će delovati u meni i iz mene. Ako lažem, nešto u meni će se izvitoperiti. Ako kažem istinu, ponovo će se ispraviti.“
Pročitajte Požar i setite se – nismo mi stvorili svet. Svet je postojao i pre nas, postojaće i posle nas. Naše je da na najbolji mogući način sudbinu usmerimo u pravom smeru i uzmemo svoje živote u svoje ruke na pravi način.
Preporuka Pričaj mi o ljubavi