IZMEĐU ISTINE I NADE
Marko Krstić
Roman Između istine i nade, Marka Krstića kroz ispovest glavnog junaka govori o problemima sa kojima su danas suočene generacije mladih ljudi. Bezizlaz životnih okolnosti često ih dovodi na sam rub očajanja, ali ih istovremeno jača i dovodi do sazrevanja u zdrave ličnosti.
„Teško je, duboko i čini mi se da nije za svakoga.“
Između istine i nade
Marko Krstić
Možda baš ovaj citat iz knjige Između istine i nade može najbolje definisati njen nadrealni, metaforični okvir.
Šta stoji između surove istine i lepršave, razigrane nade? Stoji pitanje „zašto“ i uzaludnost razmišljanja „da sam, da je ..“, „šta bi bilo kad bi bilo.“
SINOPSIS
U Los Anđelesu, očajan mladić dolazi u bar „Poslednja šansa“ i upoznaje starca voljnog da sasluša njegovu životnu priču. Iz večeri u veče on mu se ispoveda. Koji je razlog za toliku momkovu razočaranost, ozlojeđenost i dotučenost?
Šta je prvobitno nagnalo mladića da napusti Srbiju i da se preseli u Ameriku: da li beg od nevolje, životnih teškoća i gorke istine? Ili je to možda potraga za bezuslovnom ljubavlju i nadom u bolji život? Želja za slavom u Holivudu?
PANDORINA KUTIJA
Kada otvorite knjigu Između istine i nade, možda ne odmah, ali ako ne odustanete od čitanja, veoma brzo imaćete osećaj da ste otvorili Pandorinu kutiju koju je nemoguće zatvoriti.
Nećete se iznenaditi kada shvatite da je besmisao, razočaranost, težnja za nepostojanjem dovela glavnog Markovog protagonistu u stanje beznađa. Ono stanje kada se život posmatra iz ptičije perspektive. Kada ispod vas vidite samo crno more. Tek ponekad neki jarko žuti balon probije crnilo, pocepa talase, naruši grobnu tišinu, ali čim ispliva pukne. To su bljesci kratkotrajnih radosti, u slučaju mladića iz knjige, najčešće izazvani marihuanom, pićem, seksom.
Čini se da ga ništa više ne može vratiti sa autodestruktivnog puta kojim je krenuo.
Odakle Marku, ovolika gorčina – još uvek se pitam. Kako mlado biće postaje nesrećno i nezadovoljno kada ima život pred sobom?
Knjigu Između istine i nade trebalo bi da pročitaju mladi ljudi.
O STILU I MOM ZAKLJUČKU
Čudna je ovo knjiga zaista. Ne znam da li je za preporuku ili ne. Dok sam je čitala nije mi baš bila jasna moja uloga. Da li sam čitalac ili psihijatar? Ona i jeste takva vrsta ispovesti koju bi neko poverio svom terapeutu. Zahvaljujući narativnom stilu autora čitalac je prinuđen da „sluša“ priču koja plače suzama beskrajne tuge ovog mladića koji ne ume da plače.
Njegova sveprisutna tuga je postala navika koja srasta sa suštinom mladićevog bića. Bljesci nekog privida sreće koji se javljaju sporadično kada se duboko uroni u čašu i dim, nostalgični trenuci za domovinom i detinjstvom – samo su neke od tema.
Čak sam imala utisak da je ova knjiga i napisana u svrhu terapije. Kao skriboterapija.
MARKOV STIL, rečnik, rečenica su bogati, napisani iz duše, iz rukava što bi se reklo. Toliko bogati da se reči prelivaju, mešaju, pretapaju jedna u drugu. Iskreno, preterano za jedan čitljivi roman. Imala sam želju da ih zipujem, komprimujem kao preveliki fajl koji je nemoguće poslati ni na jedan drugi način. PARADOKSALNO, ovo je roman koji ne možete prestati da čitate, koji vas steže i vuče.
Nemoguće ga je ostaviti koliko god vam realno, bio ponekad dosadan i to samo zbog stalnog, i stalnog ponavljanja istih misli samo na drugi način. Gušite se u tim mislima, ali čitate dalje. Ako ste ikad slagali Rubikovu kocku, znate o čemu pričam. Vrtite, i vrtite i vrtite puta n faktorijel. E, zato je onaj prvi citat možda najbolji opis.
Neću vam reći ništa ni o istini ni o nadi. Njihova suština je u simbolici koju morate sami otkriti. Ako bih vam rekla – čitanje romana Između istine i nade, za vas bi bilo uzaludno.
Ipak, setite se Pandorine kutije i šta je na njenom dnu!
ŠTA ČETE SVE PRONAĆI U KNJIZI IZMEĐU ISTINE I NADE?
– Usamljenost, tugu, bes, težinu bitisanja, učmalost, trulež.
– Suočavanje kao put ka ozdravljenju duše.
– Učenje kao proces: kako biti zahvalan životu na lepim trenucima. Nema mesta očaju nego življenju kvalitetno, punim plućima.
– Radovanje sitnicama. Kao kada dete uči da sriče tako ovaj momak uči da izvlači uvek najbolje što može iz sebe i oko sebe.
– Promenu pogleda na život.
– Pustiti, dati sputanim emocijama i nagonima slobodu da žive. Posesivnost koja obezvređuje ljubav.
– Emotivni krahovi i izdaje sopstvenih očekivanja koja se pokažu preteranim.
– Pohvale nisu kontraproduktivne, naprotiv. Muke ovog mladića još jednom pružaju dokaz da je ovo istina.
– Samospoznaje. Ostati veran sebi, ljubavi prema sebi bez obzira na na kalupe koji nameće okolina.
Po svaku cenu sačuvati svoje dostojanstvo i integritet, a time slobodu i nezavisnost.
Jedna reč opisuje poruku ove knjige – SAZREVANJE
Preporuka Oči pune sunca