ZIMSKI VRT
Kristin Hana
„Zimski vrt’’ je novija knjiga izdavača Stela knjige. To je prelepa porodična drama, omaž dubinama ljudskih duša, roditeljskoj ljubavi i žrtvi.
DUBINE
„Ako ste videli dno moje duše, onda ste u potpunosti razumeli izvor moje čežnje i – sažaljenja. Iako je otvoreno svima, prozirno jezero ima nepoznate dubine koje ni ronioci ne poznaju.’’
Hans Kristijan Andersen
Romanom „Ulica svitaca’’ počelo je moje upoznavanje i druženje sa autorkom velikog broja porodičnih saga Kristin Hanom.
Bila sam jako razočarana činjenicom da su u Srbiji izdata samo njena dva romana. Uz „Ulicu svitaca’’ izdat je i „Slavuj nad Pirinejima’’ (u slobodnom prevodu). Čuvši da postoji i nastavak knjige „Ulica svitaca’’, odmah sam se bacila u potragu i pronašla ga u hrvatskoj Izdavačkoj kući „Znanje’’.
Saznala sam da Kristin Hana iza sebe ima veliki opus predivnih naslova i bila sam veoma frustrirana činjenicom da u Srbiji ne mogu da pronađem njene knjige. Ali sada, zahvaljujući Izdavačkoj kući „Stela“, konačno je i Srbija dobila priliku da uživa u pravim, dobrim porodičnim sagama.
Kao prva knjiga Kristin Hane izašla je knjiga, ovog puta u originalnom prevodu „Slavuj’’. Odmah za njom, na moje veliko oduševljenje Stela izdaje i ovu knjigu o kojoj danas sa zadovoljstvom pišem, roman koji sam dugo čekala – „Zimski vrt’’ proslavljene i maestralne Kristin Hane.
Po čemu je, dakle, tako posebna ova američka autorka? Kristin Hana pripoveda jednostavno. Osvaja čitaoca svojom prostom preciznošću koja je sakrivena u dubini senki njenih reči i rečenica. Kristin Hana ne filozofira mnogo. Filozofija njenih reči je produbljuje se u osećanjima i mislima čitaoca. Kristin Hana ne mudruje beskonačno.
Mudrost je u celokupnom pročitanom romanu. Surovo je realistična, ali opet i duševna i poetična u svojoj naraciji tako da joj jednostavno ne možete odoleti. Kristina Hana će vas zainteresovati uvodom koji može biti i nešto sporiji za čitanje, ali će vas ražoružati samim završetkom romana.
Ako se odlučite za čitanje njenih romana moj savet je – nemojte odustati čak ni ako vam početak ne legne u potpunosti. Likovi će vas polako uvući u sebe i nećete moći da ostavite knjigu.
ŠAPAT SENKI
Roman „Zimski vrt’’ o kom danas pišem je roman koji šapuće. Njegov šapat pratio me je tokom, ali i u pauzama čitanja, dok radim nešto drugo. Drugim rečima, ovaj roman me je obuzeo u potpunosti, kao i svaka dobra priča koja obrađuje porodične odnose, poseno kada je reč o složenim odnosima majki i kćerki.
U ovoj konkretnoj dirljivoj i zanimljivoj priči „Zimski vrt’’, upoznajemo dve sestre i njihove sudbine. Meredit i Nina su ceo svoj život provele u uverenju da ih vlastita majka ne voli, da ih jednostavno ne doživljava i ne primećuje, da prolazi pored njih kao pored nečega što je apsolutno ne interesuje.
Jedino osećanje koje su od strane svoje majke upoznale je prelomna tačka detinjstva, majčin bes zbog dečije pozorišne predstave koji su sestre brižljivo pripremale po tekstu bajke koju im majka svake večeri pričala. Neshvatljiv i neprihvatljiv majčin bes udaljava majku i kćerke, i obeležava ih zauvek strahovima od ljubavi i vezivanja. Osakaćuje im emocije.
KO SMO MI?
Ovo pitanje je glavna okosnica romana „Zimski vrt’’. Ko smo mi bez majke, bez korena? Šta su to postale Nina i Meredit, odrastajući bez majke koja je i te kako živa i prisutna – fizički?
Mlađa sestra Nina je svetski putnik sa karijerom profesionalnog fotografa u usponu. Ona je zavisna od fotografije. Jedino kada drži u ruci fotoaparat oseća se živom. Adrenalinski je zavisnik. Snimiti „savršenu fotografiju’’, biti u centru zbivanja avanture za nju je zabava više nego posao, nikada se ne zamoriti, biti u stalnom pokretu, ali retko doći kući – to je njen život. Takav način života ima svoje ime – strah od vezivanja, od pokazivanja osećanja. To je ceh koji Nina plaća zahvaljujući svom odnosu sa majkom. Kako upoznati sebe ako ne poznaješ sopstvenu majku?
Ninina potpuna suprotnost je njena starija sestra Meredit. Meredit je za razliku od Nine dvadeset godina posvetila svojim kćerima trudeći se bude majka kakvu sama nije imala. I uspela je u tome. Ona i njene dve kćerke su najbolje prijateljice. Ostala je na imanju, plantaži jabuka, i posvetila se porodičnom poslu. Ona je potpuno posvećena i odgovorna osoba. Često skriva svoja osećanja, okreće leđa svom suprugu, ali nikako i svojim kćerima za koje živi. Naizgled je hladna kao i njena majka. Ali niko …
„Niko, čak ni njen voljeni otac, nije shvatio koliko se često oseća usamljenom …’’
„Zimski vrt’’
Kristin Hana
Ovo su bile Nina i Meredit do jednog događaja kada roman „Zimski vrt’’ prelazi u sledeću fazu te radnja postaje brža i zanimljivija, a sama priča psihološki dublja.
OBRTI
Iznenadna smrt voljenog oca okrenuće i usmeriti Ninin i Mereditin život u potpuno suprotnom smeru od onog koji su za sebe zamislile. Čovek koga su nejviše volele na svetu, onaj koji je celog žovota pokušavao da nadoknadi ono što nisu dobijale od majke – ljubav, nežnost, pažnju, njihova svetlost oko koje su se skupljale kao leptirice, podleže srčanom udaru te Nina i Meredit osećaju da su izgubile sve na svetu.
„Bez tate, bile su nasumice razbacani delovi šahovske table bez zajedničkog cilja ili knjige pravila.’’
„Zimski vrt’’
Kristin Hana
Obrt nastaje kada svaka pojedinačno, i majka i kćerke, daju po jedno obećanje svom ocu i suprugu. Njegov zahtev su ujedno bile i poslednje reči koje je uputio svojoj porodici. Bajka koju je majka pričala svojim kćerima mora biti ispričana do kraja. Ovog puta i poslednji put.
Savršeno je Kristin Hana u ovom delu zaplela svoju priču „Zimski vrt’’ i još jednom pokazala koliko su šanse u životu retke, da postoje jednom i da ih moramo uhvatiti čvrsto. Šanse neće dugo čekati na naše odluke. Ako ih želimo iskoristiti moramo odluke doneti brzo.
Otac je vrlo dobro znao šta traži od svoje supruge Anje i svojih kćeri. Znao je koliko će obećanje uzdrmati celu porodicu, ali je znao i koliko će ono biti blagotvorno i delotvorno.
I tako, jednim obećanjem, Kristin Hana započinje svoju bajku „Zimski vrt’’.
U MAJČINOJ BAJCI
Maestralno je Kristin Hana uplela svoju priču „Zimski vrt’’. Autorka je i u svojim prethodnim romanima po kojima je poznata preplitala prošlost i sadašnjost. Savršenim rezovima, presecima na tačnim mestima, postizala je da stranice romana čitate munjevito povučeni u radnju. U ovom, konkretnom romanu „Zimski vrt’’ originalnost Kristin Hane je dostigla vrhunac. Ideja da radnju koja se odvija u prošlosti, tačnije u ratom razorenom Lenjingradu pre više od pet decenija, iznese u vidu bajke zaista je osmišljena originalno. Namera autorke „Zimskog vrta’’ je da ratna stradanja i uvid u tadašnja dešavanja čitaocu predstavi bajkovito, poetično, romantično, a ipak istorijski precizno i metaforično. Veoma zahtevan zadatak i domišljato rešenje iskusne i vrsne Kristin Hane, autorke romana „Zimski vrt’’.
Kako je Nina dala obećanje svom ocu da će naterati majku da jednu od bajki koju je pričala dok su bili deca ispriča do kraja, ono postaje njena opsesija i rešena je da istraje. Bajke su bile među Nininim najdražim uspomenama iz detinjstva i, iako ih nije čula decenijama, sećala ih se jako dobro. Međutim, jedna od njih je bila zaista posebna za nju. To je bila nežna, poetična priča koju je želela da sluša neprestano, ako ni zbog čega drugog, onda da samo čuje majčin glas koji se tada pretvara meki šapat. Taj šapat, osećale su sestre i kad su bile sasvim male, nosio je tajnu snagu i veliku strast. Posebno što se njihova hladna, otuđena, distancirana majka tada pretvarala u ženu koja je sasvim drugačija, onu ženu koju su želele za svoju majku, nimalo krutu i bezosećajnu.
Anja Vilson započinje svoju bajku ruski nežno i meko:
„Njeno ime je Vera, i ona je siromašna devojka. Niko …’’
„Zimski vrt’’
Kristin Hana
Početkom bajke započinje i iznenađujuće putovanje kroz istinu Anjinog života. Počinje u Lenjingradu uoči i za vreme Drugog svetskog rata, kada je Lenjingrad bio pod opsadom, kada su se deca odvajala od roditelja i slala vozovima „na sigurno’’, kada su magične dve reči „volim te’’ značile sve i bile sve što su ti ljudi tada imali. Kroz roman „Zimski vrt’’ i Anjinu bajku prolazimo kroz zabranjenu ljubav, svedočanstvo jedne devojčice odvođenju njenog oca u smrt. Čitamo o maloj Veri kako kroz godine izrasta u hrabru i čvrstu ženu suočenu sa glađu svoje dece, bedom, siromaštvom, hladnoćom i bolešću od koje se umire. Vidimo u Veri majku lavicu koja je spremna na sve kako bi zaštitila svoju decu i ženu u kojoj nikad ne umire nada.
Romanom „Zimski vrt’’ Kristin Hana šalje poruku da se mora verovati u bajke. Ova bajka je dve sestre zbližila sa majkom, kao i jednu sa drugom. Nina i Meredit, zahvaljujući Nininoj zadivljujućoj upornosti, konačno su čule životnu priču svoje majke koja je na neki način objasnila njeno hladno i otuđeno ponašanje. Saznale su tajnu koja je uzdrmala temelj porodice. Kada se tlo smirilo, temelji su postali još čvršći, a tri žene su se spojile u prirodnu i logičnu celinu.
NAUČILE SU ONE, NAUČILI SMO MI …
Šta smo mi kao čitaoci naučili zajedno sa Ninom i Meredit, protagonistkinjama romana „Zimski vrt’’?
Otvorenim i iskrenim odnosom gradi se čvrst temelj porodici, prijateljstvu, ljubavi. Bez prošlosti i sadašnjosti neće biti budućnosti te su u tom smislu sve tajne pogubne. Tajne proždiru, krckaju život malo – pomalo, uništavaju i onog koji taji i onog koji je uskraćen za istinu. Istina je jedini i pravi mogući put ka stabilnosti i sreći, ma kakva ona bila. Najstrašnija istina je bolja od iluzije, privida, imitacije iste.
I, na kraju, svi smo mi deca svojih majki. Ako ne poznajemo majku, kako ćemo poznavati sebe? Kako ćemo naučiti da volimo? Kako ćemo naučiti šta želimo i možemo? Da li ćemo ikada naučiti da živimo?
Ne, nećemo … poručuje Kristin Hana svojim romanom „Zimski vrt’’.
„Zimski vrt’’ je prelepa priča, omaž dubinama ljudskih duša, koju ću jako dugo pamtiti i sigurno joj se jednom vratiti.
DA LI IMAM ZAMERKE?
Imam, da … neznatne su i potiru se lepotom romana „Zimski vrt’’, ali moram ih navesti jer su mi ipak skrenule na sebe pažnju. Nisam sigurna da li je prevod u pitanju ili je sama Kristin Hana napravila omašku, ali u tadašnjem Lenjingradu nikako se nisu mogli naći „kafići’’, niti se Aurora borealis mogla u to vreme nazvati „Božji lajtšou’’. Govorimo o vremenu uoči Drugog svetskog rata. To mi je jako zasmetalo, jer je prosto neadekvatno. Nerealna je i činjenica da dete može prošetati sa tatom do obližnjeg parka i videti polarnu svetlost. To je u gradu gotovo nemoguće, a posebno u Lenjingradu u kome se polarna svetlost realno retko može videti. Pa i da se vidi, to se dešava samo u nekim delovima grada, i to u samim tragovima. Ova činjenica je tačna i proverena, jer sam u tom gradu više puta živela.
Ali … kako je rekao jedan moj dobar prijatelj, kada je reč o Kristin Hani „i njen znak interpunkcije jeste roman’’. Roman „Zimski vrt’’ po mom mišljenju nije kapitalno autorkino delo, ali stoji da je roman vredan i čitanja i obrađivanja kao i mesta na polici ličnih biblioteka.
Preporuka Vinareva žena