U VOĆNJAKU, LASTAVICE
Piter Hobs
Roman „U voćnjaku, lastavice“ je saga o neiskvarenoj, nevinoj, istočnjački fatalističkoj odanosti pravdi i bezuslovnoj ljubavi.
ČITALAČKI SEMAFOR
Roman „U voćnjaku, lastavice“, britanskog pisca Pitera Hobsa od mene ima zeleno svetlo i kao takav je „ulica sa apsolutnim pravom prvenstva“.
Ovaj kratki roman koji se može podvesti i pod novelu, je dirljiva i elegična priča o ljubavi i surovosti. „U voćnjaku, lastavice“ je saga o neiskvarenoj, nevinoj, istočnjački fatalističkoj odanosti pravdi i bezuslovnoj ljubavi. Interesantno je da već na prvim stranicama čitalac može da prepozna orijentalni ambijent dočaran i u romanu „Tvrđava“, Meše Selimovića.
„Kratka priča je nešto što može da se pročita za jedan sat i da se zapamti za ceo život.“
Stiven V. Benet
„U voćnjaku, lastavice“ je baš takav roman i ja ga preporučujem od sveg srca.
„Ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio“ – ova predivna knjiga sve vreme me je asocirala na pesmu Đorđa Balaševića. Svako ko poznaje ravnicu zna šta za ljude koji žive u ravničarskim predelima znači drvo bagrema. Pandan i sličan značaj za istočnjačke narode ima drvo nara u čijem se voćnjaku odvija i ova priča. Nar je prema verovanjima naroda sa tih prostora, rastao u rajskim baštama. Veruje se i da svako današnje drvo nara potiče baš od tih rajskih narova. Svaka koštica, unutar plodova, je sveta koštica, sveto zrno.
U takvom jednom voćnjaku nara gde laste lete kao simbol slobode, mladić kome do kraja knjige ne saznajemo ime ispisuje svoju priču u formi dnevnika. Ispisujući svoje svedočanstvo na listovima ručno rađene beležnice on ispisane redove namenjuje devojci Sabi koju je nakratko upoznao kao dečak. Poznavao je Sabu kratko ali ju je voleo neprestano i silovito godinama. Jedan nesmotreni detinji postupak razdvojiće ovo dvoje mladih zauvek. Sabin otac, uticajni političar, smestiće dečaka u zatvor u kome će dečkak izrasti u mladića, zauvek obeleženog i anatemisanog.
On nije odveden u zatvor da bude zatvoren, odveden je da bude ZABORAVLJEN.
Tlačenje, batinjanje i gladovanje, ponižavanje najgorim metodama, nezamislive psihičke i fizičke torture, mladić izdržava 15 godina zahvaljujući neprestanim razmišljanjem o Sabi i svom drvetu nara „pod kojim ju je ljubio“.
Roman „U voćnjaku, lastavice“, Pitera Hobsa predstavlja predivnu elegičnu pastoralu, ali kritiku režima i korupcije, gde jedan moćnik može presuditi detetu. Naracija Pitera Hobsa je toliko živopisna da pred sobom jasno vidimo izlaske sunca i zorom obojene izmaglice iznad planina, potoke, reke, vodopade Pakistana. Osećamo miris sokova zemlje i voća, divljeg jasmina. I pored sve te lepote vidimo i surove slike zatvora u nigdini i živo opisan (ne)život zatvorenika u lancima, na ležajima od betona u ćelijama bez prozora.
U ovom kratkom romanu – noveli „U voćnjaku, lastavice“ Piter Hobs je maestralno definisao ono ljudsko zlo koje koren ima u najobičnijoj dosadi i trenutak kada ta dosada postaje jedini razlog mučenja potčinjenog. Novela „U voćnjaku, lastavice“ s tim u vezi, je nešto najbliže hororu, onako kako ga ja zamišljam.
Ovaj kratki roman kao film odmotava svedočanstvo kolika je snaga ljubavi – prema devojci, roditeljima, rodnom domu. Koliko je fizička i duhovna sloboda esencija ljudskog bitisanja.
Osim ovoga Hobs veliku ulogu daje sećanjima i uspomenama ističući koliko je važno da sve što smo nekada bili, sve ono dobro što smo posedovali sačuvamo u sebi. Drugim rečima, da jednim malenim delom sebe nikada ne odrastemo i da sačuvamo onu belu detinju čistotu.
ZANIMLJIVOSTI IZ ŽIVOTA PISCA NOVELE „U VOĆNJAKU, LASTAVICE“, PITERA HOBSA
Iz pogovora romanu „U voćnjaku, lastavice“:
„Po završetku studija na Ooksfordu, dvadesetdvogodišnji Hobs se 1997. godine spremao za početak diplomatske karijere kao službenik Forinofisa na Bliskom istoku. Odlučio je da pre toga proputuje Pakistanom, ali se tokom boravka u ovoj zemlji ozbiljno razboleo. Nekih desetak godina kasnije, u razgovoru za magazin „Granta“, izjavio je kako je bolest odredila svaku sekundu njegovog života tokom najvećeg dela te decenije.
„Kada ste ozbiljno bolesni“ – rekao je tom prilikom – „to je jedina priča oko koje se vrti vaš život. Mislim da je ta faza trajala tri godine, a tokom sledećih pet i dalje sam bio bolestan iako sam se postepeno oporavljao. Bolest je usamljenički fenomen, jer je patnja nešto kroz šta uvek prolazite sami. Ona postavlja mnoštvo ograničenja vašoj slobodi.
Neko je rekao da je bolest strana zemlja u koju se uvek ide sam. Zaista, postoji taj osećaj povezanosti bolesti i nekoga ko nastanjuje sasvim poseban svet sa ovim romanom koji je i sam smešten u jedan specifičan svet. (Misli se na roman „U voćnjaku, lastavice“)
Ono što je teško jeste kako pisati sada, kada više nisam bolestan. Nikad mi nije palo na pamet da može nastati problem kada se potpuno oporavim, zato što bolest menja način na koji vidite svet i otvara vas za fundamentalno drugačije načine razmišljanja.“
Napisao Aleksandar Bjelogrlić
Ovakav način razmišljanja o vezi bolesti i stvaralaštva za mene je bio vrlo interesantan i nesvakidašnje profesionalan. Kako je bolest fundamentalno izmenila Hobsov profesionalni put, on počinje da piše svoju prozu koja se bavi patnjom – kako duhovnom tako i fizičkom. Možda su baš zbog ravnoteže likovi Pitera Hobsa smešteni u prirodni ambijent, u doba dana kada u prirodi vlada tišina i to u kasno veče ili u rano jutro.
Karakteristično za Hobsa je što svoj roman „U voćnjaku, lastavice“ drži podalje od politike insistirajući na jednostavnosti pojedinca.
Ovu modernu bajku Pitera Hobsa „U voćnjaku, lastavice“ izdavačke kuće Agora preporučujem svima koji žele da urone u prirodni svet i osete duboku snagu toka ljudskih emocija.
„Bez obzira na to hoćemo li ga odrediti kao novelu ili kratak roman, U voćnjaku, lastavice je elegična ljubavna pripovest, knjiga o besmislenoj surovosti života, bezočnosti korupcije i iskupljujućoj snazi ljubavi. Hobs je u stanju da do tančina predoči užas torture podjednako kao i
lepotu bašte, voćnjaka, vodopada ili planinskog masiva u Pakistanu” – Aleksandar Bjelogrlić
Preporuka: Četrdeset pravila ljubavi