VI STE SIGURNO ROD
Fransoa – Gijom Loren
Za blog piše Vojislava Crnjanski Spasojević – @cvojislava
Knjigu „Vi ste sigurno rod?“, s podnaslovom „U potrazi za Žanom Kopitovičem“, bukvalno sam progutala za veče i po. I nakon toga sela tužna, tačnije jos tužnija nego obično zbog iste stvari: jer ne mogu da zamislim kako neki novinar u Srbiji dobija takvu slobodu u kući u kojoj radi, da nesmetano i prilježno, mesecima, istražuje arhive, u potrazi za anonimnim čovekom koji se našao na spomen-ploči postavljenoj tek nekoliko koraka od Sorbone. A na ploči je utisnuto: “ Ovde je pao pokošen nemačkim mecima Žan Kopitovič, jugoslovenski rodoljub, 11. marta 1943.“ Ko je Žan Kopitovič za kog niko nije čuo, ali zbog kog je postavljanju ploče prisustvovao Rene Kasen, dobitnik Nobelove nagrade za mir i utemeljivač Povelje o ljudskim pravima?
Zbog nepoznatog čoveka Loren kreće u potragu, prvo po istorijskim, policijskim, gradskim, vojnim, grobljanskim arhivima, pa cak i arhivu jedne osiguravajuće kuće, a zatim u pojedina mesta na kojima se Kopitović našao tokom života. Zaključno sa Crnom Gorom i selom Brceli, nedaleko od Virpazara, gde i danas postoji „Vinarija Kopitović“. Ne zna se da li je bio veći moj šok zbog činjenice da u Francuskoj možete dobiti uvid u stare policijske istrage ili poštovanje prema novinaru koji je sproveo tako opsežno istraživanje. I nije u pitanju samo fantastična Lorenova upornost, kojoj se divim, vec i maestralan stil i izuzetan prevod Jovane Ilić.
Neću ništa reci o Jovanu Žanu Kopitoviću i razlozima njegove pogibije te 1943. na ulicama Pariza. Reći cu samo da me je beskrajno dirnulo poglavlje u kom autor, tragajući za njegovom putanjom od Bitolja do Francuske, 1916. godine, priča priču o desetinama srpskih školaraca i gimnazijalaca, skeletičnih, jadnih za videti, ošišanih na ćelavo, s glavama namazanim petrolejem zbog vašaka, koji stižu francuskim lađama. A na obali ih dočekuje narod ovacijama, simfonijski orkestar, koji svira srpsku himnu i tamošnji vlasnik fabrike čokolade s poklonima za decu koja često nisu imala ni koricu proje.
Srpski učenici behu primljeni u škole širom Francuske. Loren u kutijama Nacionalnog arhiva nalazi i učeničke radove o „albanskoj golgoti“ ili, kako je on naziva, mrtvačkom maršu. Jedan od dečaka piše:
„Sada se sve čini smešnim, ali tada, kada smo bili primorani da se vozimo preko leševa, bilo je vrlo tužno.“
A Loren nastavlja:
„Pre nego što su raštrkali te mlade ljude na sve krajeve zemlje, ocenili su njihov stepen obrazovanja i sposobnost da nauče francuski. Ništa, ili gotovo ništa nije se promenilo: i danas su mladi migranti podvrgnuti istim procedurama.“
Arhive pokazuju da je često bilo svađa sa malim Francuzima.
„Isčupana iz korena, ta deca su okrutna i ljubomorna na male Francuze, koji ni za šta nisu uskraćeni, osim možda za oca koji je otišao u rat.“
Zato domaćinima kradu cipele, lopte, metalno posuđe za kampovanje. Jedan dečak je toliko tužan što nema vesti od kuće, pa beži iz gimnazije „Klod Forijel“ u Sent Etjenu, ostavljajući oproštajno pismo direktoru. Zahvaljuje na očinskoj brizi i uverava ga da će poneti najlepše uspomene na njega kao čoveka.
Elem, „Vi ste sigurno rod?“ najlepša je počast običnom čoveku (da iskoristim tu frazu), ako takvi uopšte postoje, koji plaća ceh velikih istorijskih preokreta i tragedija. Kroz storiju o Jovanu Žanu, Loren priča priču o celoj jednoj posečenoj generaciji, o Prvom i Drugom svetskom ratu, burnom dvadesetom veku, ali i svojim senkama i potisnutim sećanjima, koja su ga, ispostaviće se, dovela do ulice Mesje le prens i spomen-ploče s početka ove storije. Usput se pomalo družimo i sa čuvenim teroristom Karlosom alias Šakalom, jednim od najtraženijih begunaca svih vremena, filozofom i sociologom Edgarom Morenom, čiji je „Duh vremena“ mojoj generaciji bio bezmalo Biblija na fakultetu, braćom Manakis, prvim balkanskim filmskim radnicima, „koji su u svom studiju ovekovečili jugoistočnu Evropu što će je Prvi svetski rat progutati,“ Džejmsom Džojsom i Silvijom Bič, koja je, pošto je odbila da proda poslednji primerak „Fineganovog bdenja“ jednom nemačkom oficiru 1942, morala da proda svoju knjižaru „Šekspir i kompanija“, u ulici Dipitran, u Parizu.
Iza briljantnog izdanja stoji izdavačka kuća Vaganar i ovo im je, što se mene tiče, pun pogodak. Izuzetna knjiga koju najtoplije preporučujem svima koji, osim romana ili pesama, čitaju i publicistiku. Preporučujem i ljubiteljima romana da se okušaju jer je Lorenov stil gotovo romaneskni. Za ovo štivo dobio je 2019. Nagradu za najbolju knjigu savremene istorije.
O autoru sa sajta izdavačke kuće Vaganar
Fransoa-Gijom Loren (Françiois-Guillaume Lorrain) je rođen 1970. godine. On je pisac, novinan, književni prevodilac, filmski i muzički kritičar. Autor je dvadesetak knjiga, romana, eseja i putopisa. Za roman ,,Vi ste sigurno rod? Dobio je nagradu za najbolju knjigu iz savremene francuske istorije 2019.
Preporuka Nijedne žene sin