SVEŽA VODA ZA CVEĆE
Valeri Peren
U romanu Sveža voda za cveće, Valeri Peren istražuje večno aktuelne teme – tugu, nadu, gubitak, ljubav, pokajanje, iskupljenje. Autorka se nežno dotakla svih onih malih stvari koje život svakog čoveka čine vrednim življenja, paradoksalno, na mestu koje naizgled pripada mrtvima. Poetičnom naracijom Perenova ispisuje odu životu i ljudima u kojima se može prepoznati svako od nas.
NEZABORAVLJENI
„Dva puta se umire: druga smrt je biti zaboravljen.’’
Žan de Lafonten
Romanom Sveža voda za cveće, Valeri Peren, uz obilje snažnih emocija, podelila je sa svojim čitaocima intenzivnu priču o ženi koja, uprkos svojim životnim poteškoćama, tvrdoglavo veruje u sreću. Moram da priznam da me je prijatno iznenadio redak talenat Valeri Peren da pretvori običnu i, naizgled, monotonu svakodnevicu u bajkoviti svet prepun poezije i humanosti, pa čak i humora.
Čitaoci, bar jedan deo čitalačke publike, skloni su predrasudama. Predrasude vode u zavaravanje. Ne dozvolite da vas zavara ni sinopsis romana Sveža voda za cveće, ni groblje koje je mesto radnje i kao takvo vas, zbog svoje prirode, može odbiti, kao ni cvetne korice knjige, pa čak ni naslov. Ovaj roman nije tek neki jeftini, romantični ljubić, a svakako nije knjiga koja se prelistava u cilju stvaranja dobrog raspoloženja.
Roman Sveža voda za cveće je dubokoumni, životni roman sa filozofskom porukom. Ovo je vrhunski roman koji budi prave emocije i koji nam oslikava realnu životnu sliku. A život – stvarni život, nažalost, vrlo često nije ružičast.
SINOPSIS
Roman Sveža voda za cveće je priča o Violet Tusen, čuvarki groblja, u malom mestu u Burgundiji. Iako je okružena, kako ih Violet sama naziva „svojim preminulim komšijama’’, ona sa mnogo ljubavi radi svoj posao. Čini se da je posao dosadan, ali ona dosadu pretvara u najtananije emocije i radost svom snagom svog optimizma, pozitivnim odnosom kako prema životu tako i prema smrti.
Monotonu svakodnevicu ispunjavaju joj ožalošćeni posetioci i zabavne kolege: trojica grobara, tri pogrebnika i sveštenik. Svako od njih svojim dirljivim, ali često i urnebesno smešnim ispovestima na svoj način obogaćuju unutrašnji svet protagonistkinje.
Međutim, Violetinu rutinu jednog dana prekida detektiv, nepoznati i misteriozni stranac Žilijen Sel koji dolazi na groblje donevši urnu svoje preminule majke. Urnu, prema majčinom testamentu, mora položiti na grob potpunog neznanca, tajne ljubavi njegove majke.
Skriveni ljubavni život preminule žene ispisan je na stranicama njenog dnevnika. Uz čitanje ispovesti prepune emocija Violet i Žilijen će, provodeći sve više vremena zajedno, početi da ispisuju svoju ljubavnu priču. Malo-pomalo rušiće se zid koji je Violet godinama pažljivo gradila oko sebe.
Jer – i ona sama, duboko u sebi, čuva bolnu tajnu i nije sigurna u svoju spremnost da otvori srce. Godine koje su prošle samo su osnažile njene emotivne kočnice. Žilijenu i Violet predstoji dugačak put do ostvarenja njihovih obostranih želja.
TAJNA VIOLETINE EMPATIJE
Kako neko ko je relativno mlad i nesumnjivo prijatne spoljašnosti odabere da mu profesija bude nešto kao što je usamljenički posao čuvarke groblja? Odgovore potražimo u romanu Sveža voda za cveće.
Valeri Peren svojom bolno setnom i iskrenom naracijom objašnjava na stranicama romana sve Violetine razloge, razotkriva njene tajne i njen unutrašnji svet.
Violet, protagonistkinja romana Sveža voda za cveće, naprosto je rođena sa empatijom. Ona ju je usmeravala i učila da uvek mora na nešto da pazi i bude pažljiva prema drugima.
Moram ovde da napomenem da je Violet imala rastureno i nesrećno detinjstvo. Majka ju je napustila odmah po rođenju i brigu o svojoj ćerki prepustila sirotištu i mnogim udomiteljskim porodicama. I pored toga, Violet ne izrasta u ogorčenu osobu.
Junakinja romana Sveža voda za cveće tvrdoglavo veruje da će sreća kad – tad pokucati na njena vrata. Kada upozna privlačnog, ali nestalnog i vetropirastog Filipa Tusena, momka koji je na meti svih devojaka, Violet veruje da je konačno dodirnula sreću.
Uoči samog osamnaestog rođendana otkriva da je trudna i udaje se za Filipa uprkos očiglednom protivljenju njegovih roditelja. Njeni snovi o neponovljivoj ljubavi i normalnoj porodici ostaju nepoljuljani bez obzira na Filipove roditelje koji je nikada nisu prihvatili.
Roman Sveža voda za cveće oslikava i jedan brak u kome vlada muška dominacija, brak u kome se muški glas poštuje i ceni za razliku od ženskog koji se radi „mira u kući’’ – ne čuje. Čak i rođenje ženskog deteta prolazi skoro neopaženo, sa razočaranjem.
Uprkos svemu tome, glavna protagonistkinja romana Sveža voda za cveće, Violet Tusen, ima sjajan temperament, zdravo rasuđivanje i neverovatnu snagu svoje lucidnosti i empatije. Ona svojim blistavim duhom i vedrinom štiti svoju porodicu. Vodi se željom da svojoj ćerki pruži sve ono što je njoj nedostajalo tokom odrastanja uprkos činjenici da njen muž, kako se čini, više voli tuđe žene, a ponajviše svoj motor i slobodu kretanja.
PRIČA U PRIČI
Sveža voda za cveće je roman ispričan kroz smenjivanje prošlosti i sadašnjosti. On govori kroz mešavinu nekoliko priča, nekoliko vremena i likova, kroz kratka poglavlja od kojih svako počinje sažetim, poetičnim i mudrim epitafom.
Kroz priče u priči upoznajemo epizodne junake ovog romana. Iako su epizodisti, njihove životne priče, tople i poučne, dovešće vas kako do suza tako i do smeha.
Violetina uredna i topla kuhinja je ujedno i mirna luka kroz koju prolaze mnogi ljudi ostavljajući svoje strepnje, strahove, tugu i šalu. Upoznajemo likove poput grobara i pogrebnika, Nona, Gastona, Elvisa, te Žaka, Pijera i Pola. Osobe koje su nekog dragog sahranili, uz Violetine uvek prave i utešne reči odlaze od nje spremni da se suoče sa svojim gubitkom i tugom.
Ne možemo ovde ne pomenuti Violetinog prethodnika Sašu koji kao i Violet ima urođeni talenat za „čitanje’’ ljudi sa mnogo predanog i pažljivog slušanja i empatije.
O STILU VALERI PEREN
Valeri Peren napisala je knjigu Sveža voda za cveće na nekih pet stotina strana. Popularno je da ovakve knjige zovemo našim „ciglicama’’. I pored obimnosti ovaj roman čita se brzo, a poglavlja neosetno prolaze. Čitamo ga opčinjeni pričom bez osećaja za vreme.
Razlog je jasan. Valeri Peren piše tečnom i ritmičnom naracijom. Njeno pero je osetljivo, intimno, poetično, prelepo. Čitalac neće upasti ni jednog trenutka u zamku patetike niti će morati da se suoči sa bilo kakvim morbidnim momentima iako je mesto radnje – groblje. Naprotiv, čitalac će se susresti sa blistavošću Valerine rečenice i celog romana. Sveža voda za cveće je jedan od najsvetlijih romana koje sam u poslednje vreme pročitala. I najtopliji.
Autorka čak i o tragedijama i emocionalnom nasilju govori sa filigranskom finoćom. Ovo je roman nade i humanosti koji u čitaocu budi prelepe emocije.
Kroz svoju laganu, čitljivu, mudru naraciju Valeri Peren istražuje večno aktuelne teme – tugu, nadu, gubitak, ljubav, pokajanje, iskupljenje. Valeri Peren se u romanu Sveža voda za cveće nežno dotakla svih onih malih stvari koje život svakog čoveka čine vrednim življenja, paradoksalno, na mestu koje naizgled pripada mrtvima. Poetičnom naracijom Perenova ispisuje odu životu i ljudima u kojima se može prepoznati svako od nas.
Moram reći na kraju, recimo umesto zaključka, da sam se predivno provela i obogatila svoje srce i um čitajući ovaj roman. Toliko, da Sveža voda za cveće postaje jedan od mojih omiljenih romana.
NEKOLIKO LEPIH, FILOZOFSKIH MISLI
Ne, ne mogu da odolim da na kraju ne izdvojim nekoliko misli koje su se meni dopale, a vama bi mogle pomoći da steknete uvid u rečnik i stil autorke romana Sveža voda za cveće, Valeri Peren.
Slede neke od njih:
„Mislim da usamljenost i dosada napadaju ljude čiji su životi prazni, a ja sam ih pak živela nekoliko.’’
„Nedostatak, bol mogu učiniti da osetite stvari koje prevazilaze maštu. Kad nekoga nema, nema ga. Osim u glavama onih koji ostaju. A um jednog čoveka daleko je veći od univerzuma.’’
„Violet, zašto ne obnoviš svoj život? Zato što se život nikada ne obnavlja. Uzmite list papira i pocepajte ga. Svaki komad možete zalepiti zajedno ali će uvek biti suza, pregiba, lepka.’’
„Zašto niste imali još dece? Zato što više nisam bila majka nego siroče. Zato što nisam imala oca za drugu decu /… /A teško je detetu biti ono drugo, ono koje dolazi posle …’’
I jedan, meni posebno drag deo za kraj, deo koji govori o pokajanju i iskupljenju, roditeljskoj ljubavi, koje često ljudi nisu ni svesni, jer je u njima uspavana.
„Toliko je želeo da oseti, čuje, dodirne, da upije svoju ćerku. Prvi put je poželeo Leonin. Pre ju je želeo kako bi kraj sebe mogao zadržati Violet. Sada ju je želeo kao svoje dete. /… / Ta želja bila je jača od bilo čega drugog. /… / Pre nije ništa shvatao, bio je loš otac, ali sada će prvi put postati tata, tamo negde, tamo gde će ponovo biti sa njom.’’
Preporuka Buntovnica u senci