Igra istine

02/03/2021

Laži

T.M. Logan

za ljubitelje trilera

 

Igra istine

 

Kad bi me neko pitao kakav je to tip trilera koji volim dala bih za primer ovu knjigu pored mnogih drugih.Ali….sad govorimo o njoj konkretno.

Čekale su “Laži” dugo na mene. Prvo na zaboravljenoj polici jevtinih knjiga u maloj knjižari Evro Book . Prilikom neke veće kupovine primetila sam je kako stidljivo viri, ko neko umazano dete, sakrivena ispod mora naslova. Izvukla sam je i prvo me je privukla slika čoveka i dečaka. Mmmmm…pomislila sam, miriše na neku porodičnu dramu/triler. Uzimam i tu, rešila sam.

E, a onda je opet tako stajala jedno vreme kod mene. Nikako da dođe, jadna, do izražaja. I eto…odjednom, klik….pomislila sam odmoriću malo, nije neko štivo baš. Pa…i nije. Ali je dobra, štaviše, odlična. Onakav tip trilera (mada i u dramu mogu da je smestim) kakav volim.

Kad shvatiš da te je neko koga voliš slagao, ozbiljno slagao, kada klupko upredeno nitima poverenja i laži počinje nekontrolisano da se odmotava, tvoj život se nepovratno ruši.

To se desilo Dzou Linču, srećno oženjenom čoveku, posvećenom ocu četvorogodišnjeg dečaka, voljenom srednjoškolskom profesoru engleske književnosti, rečju jednom običnom, prosečnom čoveku “na mestu”. Jedna odluka u jednom jedinom trenutku obrnuće njegov mirni, porodični život za 180 stepeni. Dzo polako shvata da živi u svetu provokatora, lažnih prijatelja, trolova koji se razmeću dok su anonimni za svojim računarima, smartfonima, društvenim mrežama, koji nemaju hrabrosti da izađu ispred tog elektronskog štita i kažu nekom nešto u lice.

Uvučen u prevaru, zločin, laži, nenaviknut na taj način života jer se uvek trudio da život živi stvarno i pošteno, ispravno do tad, Dzo polako počinje da ludi u neznanju, milimetar po milimetar tonući u paranoju. U svom problemu je sam. Advokat je sumnjičav, policija mu ne veruje, dokazi protiv njega su majstorski i nepobitno namešteni. I… to je ono što me vraća na početak. Zašto volim baš ovakav triler. Profesor u srednjoj školi, običan, miran čovek, sam, svojim mozgom, bez agresije, bez policije na svojoj strani, bez supruge kojoj veruje, u moru laži, oslonjen samo na sebe, mora da spasi svoju glavu, a samim tim i opstanak svoje porodice, prvenstveno svog deteta.

“Laži”nisu neki epohalni roman ali svakako nas može makar malo osvestiti. Sve što je ikada upisano na internetu ostaje zauvek upisano kao elektronski potpis. Ostaju tzv. “metapodaci”.

I na kraju moramo da se zapitamo da li se poverenje može vratiti. Mislim da može, u retkim slučajevima, što ovaj definitivno nije. Jer kad se niti jednom pokidaju možemo ih ponovo vezati ali kad god bismo prešli rukom preko njih osetili bismo čvor ma kako on bio sitan, golim okom nevidljiv.

Preporuka Moja ljubav Nikola Tesla

Vrh strane