Voleti nekog poput tebe

19/03/2021

„VOLETI NEKOG POPUT TEBE“

Havijer Bosk

 

 

Život jednog leptira i jedne ljubavi

 

„Najveća izjava ljubavi je ona koja nije data; čovek koji oseća malo govori“ – Platon

 

Ako ste voleli i razumeli “Mostove okruga Medison” zavolećete i ovu knjigu – most, priču koja poput mostova spaja ali i kao reka nosi i razdvaja ljude, svetove, ljubavi….

Ovo je jedan od onih romana koji ćete naći u knjižari na polici označenoj kategorijom: „Žanr- Ljubavni romani“. Zapazila sam ga, iskreno, po koricama. Knjiga plus leptiri. Nisam čitala sinopsis. Znala sam da me moje glavne, velike strasti, knjige i leptiri, ponovo magnetski privlače. I ovo zaista jeste knjiga o knjigama … knjiga koja pokreće mnoga pitanja na koje neke daje, a neke, pak, odgovore mora pronaći sam čitalac.

Prvo pitanje koje se nameće dok još posmatramo korice je zašto čitamo knjige. Znam da već imate spremne odgovore ali istina je da svaki početak čitanja jedne knjige znači otkrivanje novih svetova, življenje tuđih života i davanje smisla našem. Možda i bekstvo od dosade i svakodnevice. Zašto leptiri? Glavni muški lik ovog romana je strastveni zaljubljenik u knjige o leptirima i zbirke leptira. Oni su leteći cvetovi, kaže Bosk. Ne samo on, to kaže i nauka.

Roman obrađuje dva vremenska razdoblja, kao i dve različite zemlje i njihove kulture. Glavni likovi su Paulina i Manuel, njihova kćerka Gina, Hulija i Alen i naravno, glavni muški lik ove priče, šarmantni, enigmatični Francuz, Žan Pijer.

Kroz ljubavnu priču Žan Pijera i Pauline koja je trajala samo 4 dana ili ceo život, sagledavamo sve posebnosti strastvene, vatrene Španije i francuske suzdržanosti, diplomatije, čak i enigme.

Ovaj roman može se posmatrati kao razglednica Pariza. Proživljavajći svoju ljubavnu priču u šetnjama i razgovorima  Žan Pijer i Paulina nam slikaju akvarel Pariza: njegove kontraste, mirne uglove, životni šarm zbijenih kafića koji te prosto nagone na razgovor sa sebi bliskom osobom, njegove knjžare u Ulici Sene, tezge na bulevaru Sent Žarmen koje se svakog jutra brižljivo rasklapaju i svake večeri isto tako brižljivo sklapaju, mesto gde se Sena račva i gde slikari predveče zauzimaju svoja mesta da bi slikala Ajfelovu kulu koja se uvek poslednja zamračuje, kafana gde je ručao Pikaso, šansone….

Ovo je roman o ljubavi koja traje taman kao život jednog leptira. Ponekad iluzorna, nepredvidiva traje KRATKO I LEPO. Roman o izborima i preispitivanjeima, iskustvima koje ruše sve dimenzije. Paulina i Žan Pijer se vole stvarno, igrajući se retorički i rečima i strašću. Takođe, pisac nam govori o žaljenju za neizgovorenom ali i o odgovornosti, roditeljskoj, porodičnoj, onoj nesebičnoj odgovornosti svojstvenoj i ličnosti i kulturi.

Ovaj roman je jedna realna ljubavna priča koja budi emocije do samog njihovog izvora. A takva i jednina ona je kap meda u gorčini svakodnevice.

I na kraju najbitnije što nam Havijer Bosk poručuje.

I sa ovim citatom završavam: „Ima decenija kada se ne dešava ništa i ima nedelja kada se dešavaju cele decenije.“

OSTAVI NAŠU PRIČU ZA SEBE I OSTANI U NJOJ.

Tvoja Paulina

Preporuka Zid tajni

Vrh strane