UPOREDNA ANALIZA ROMANA „TESKOBA VEČERI“ I „VRAĆENA“
„Neki kažu da će svet završiti u vatri, neki kažu u ledu.”
Robert Frost
LED I VATRA
Uporedna analiza romana „Teskoba večeri“, autorke Marike Lukas Rejnefeld i „Vraćena“, autorke Donatela di Pjetrantonio nas upućuje da oba dela govore o napuštanju i odbacivanju deteta od strane roditelja, kao i o snazi sestrinska povezanosti i ljubavi.
„Sećanja i ljude zadržavam samo kroz sitnice koje sakupljam, njih mogu bezbedno da sakrijem u džepove svoje jakne.”
„Teskoba večeri”, Marike Lukas Rejnefeld
„Bila sam suviše mlada i nošena bujicom da bih videla reku u koju sam bila bačena.”
„Vraćena”, Donatela di Pjetrantonio
Nesvesno i slučajno dve knjige koje vidite na naslovnoj slici pročitala sam jednu za drugom. Prva nam stiže iz Holandije, a druga iz Italije. Bave se sličnom temom. Oba romana napisana su glasom deteta. Razlika je samo u narativnoj perspektivi. Prvi roman „Teskoba večeri” napisan je iz perspektive deteta dok je drugi roman „Vraćena” napisan iz perspektive odrasle osobe koja govori kroz sebe kada je bila dete.
BRIGE
Neosporno je da je najveća briga koja pritiska svako ljudsko biće roditeljska briga, ali postoji briga nad brigama. To je briga deteta usmerena ka njegovom roditelju. O ovakvim brigama, razarajućim za dete, govore ove dve knjige. Ona je njihov zajednički imenitelj.
„Sada kada je majka sve mršavija, a njene haljine sve šire, bojim se da će uskoro umreti i da će otac otići za njom. Pratim ih počitav dan, kako ne bi mogli tek tako da umru i nestanu. Stalno ih držim u uglovima očiju, baš kao i suze za Matisom.”
„Teskoba večeri”
Obe junakinje, desetogodišnja Jas i trinaestogodišnja bezimena devojčica Vraćena, brinu za svoje roditelje. Ophrvana takvim brigama dečja mašta je ogoljena, raslojena i kao takva nema granica. Brutalni u svojoj naivnosti dečji surovi zaključci stvaraju nelagodu praćenu snagom nepravde. Vidimo devojčice koje znaju šta je beda i da je ona nešto više od gladi. I jedna i druga devojčica progonjene su krivicom. U slučaju male Jas, junakinje romana „Teskoba večeri” krivica je jasna detetu. U slučaju druge, bezimene devojčice, junakinje romana „Vraćena” krivica je potpuno nejasna detetu. Zajedničko im je to što obe pritiska težina prećutnog prekora. One ga vide čak i kad nije jasno izrečen. Deca razumeju roditelje mnogo dublje nego što roditelj to može da shvati. Ona čitaju mimiku osmeha i bora. Neki ljudi se smeju i kad su tužni. Oko usana uočavaju se bore smejalice. Neki pak deluju tužno i kad se smeju – odaju ih duboke bore i njihov položaj oko usana.
Tuga ove dece u oba romana je identična. One moraju da tuguju u tišini potisnutih suza neprestano brinući za svoje roditelje. Briga i krivica udružene rezultiraju bezizlazom i strahom, zatim besom i bizarnom destruktivnošću. Realistična bizarnost je kakterističnija u romanu „Teskobi večeri“, a time je i roman teži po svojoj atmosferi. Težak i hladan roman nasuprot teškom, ali toplom romanu „Vraćena“.
UZROCI
„Sada kada je bio mrtav bio joj je jedino dete do koga joj je bilo stalo.”
„Vraćena”
Oba romana su dečji odgovor na tragični događaj u porodici. Takav događaj po pravilu donosi mrak sa sobom, ali je i istina da su porodice iz oba romana živele u tami i pre tragedije. Tragedija je toj tami pripojila i teskobu koja na različite načine pritiska svakog člana porodice. Fascinantno u oba romana je brzo prilagođavanje dece na novonastale situacije. Njihova snalažljivost je slična snalažljivosti neke divlje životinjice.
Trautatičan je osećaj dece koja nikada nisu mažena i dodirivana majčinom rukom. Kada se to u jednom trenutku desi, možda i slučajno, po inerciji, ona instiktivno uvlače glavu među ramena kao zadovoljan pas posle dugog perioda napuštenosti.
„Teskova večeri“ i „Vraćena“ opisuju nekoliko godina života svojih junakinja koje su, bačene u bujice života, previdele reku u kojoj su se našle. Pate od nesanice na jastucima gde ih svake noći čekaju isti duhovi i mračni užasi. Obe junakinje ova dva izvrsna romana imaju kao najboljeg prijatelja rođenu sestru.
STIL
Stilovi autorki Marike Lukas Rejnefeld i Donatela di Pjetrantonio su brutalno precizni, slikoviti, asocijativni. Jedan je holandski, severnjački hladan drugi je italijanski, južnjački topao, ali i jedan i drugi, prikazujući neka dečja poređenja koja su odrasilma neretko nebitna pružaju čitaocu još veći uvid u bezizlaz i strah ove dece.
„Teskoba večeri“ i „Vraćena“ su dva romana koje ne treba ostaviti nepročitanim. Od vašeg senzibiliteta zavisi – ne koji će vam se više svideti, nego koji će vam više prijati. Roman „Teskoba večeri” i roman „Vraćena” su, da se slikovito izrazim: ledeni čaj i topla čokolada.
Što se mene tiče mnogo više volim toplu čokoladu od ledenog čaja. Jug od severa.
O PISCIMA – BOOKA IZDAVAŠTVO
Marike Lukas Rejnefeld
Knjigu „Teskoba večeri” napisao/la je mlada/i Marike Lukas Rejnefeld (1991). Marike potiče iz ruralne, duboko religiozne porodice iz Severnog Brabanta u Holandiji. Njeno/njegovo zemljoradničko poreklo u mnogome je pružilo inspiraciju za ovaj umetnički, književni izražaj. Za sebe koristi rodno neutralnu zamenicu i izjašnjava se i kao muškarac i kao žena.
„Nemir mašti daje krila.”
Ovim citatom Morisa Gilijamsa holandska/i autorka/autor počinje svoj debitantski roman „Teskoba večeri”. S obzirom da je ovo (po nekim izvorima) delom i njeno/njegovo autobiografsko delo, nije čudno što je mlada/i Holanđanka/Holanđanin, svojim debijem uzletela/o izvan orbita i postala/o najmlađi dobitnik Bukerove nagrade. Roman se munjevitom brzinom našao na vrhu mnogih zvaničnih, ali i čitalačkih top lista.
Interesantna je činjenica (po nekim izvorima) da roditelji Marike Lukasa nikada nisu želeli da pročitaju roman za koje je njihovo dete dobilo ovu prestižnu nagradu.
Pored pisanja, živeći na farmi, bavi se i proizvodnjom mleka.
Donatela di Pjetrantonio
Rođena je 1963. godine. Donatela živi u gradu Pene, u Abrucu. Po zanimanju je dečji stomatolog. Ovom poslu posvećena je više od trideset godina. Pretpostavljam da se iz posvećenost deci i svakodnevnog sretanja sa njihovim sudbinama, radostima i strahovima i rodila ideja da 2011. godine napiše i svoj prvi roman „Mia madre e un fiume”, a dve godine kasnije i svoj drugi roman „Bella mia”. Oba romana osvojila su italijanske nagrade, ali međunarodnu popularnost je dobila romanom „Vraćena”. Ovaj roman je preveden na čak dvadeset i pet svetskih jezika.
Suština romana „Vraćena” je, kao što smo u tekstu i zaključili vrlo slična suštini romana „Teskoba večeri”. Oba romana govore o mračnim oblicima odnosa majke i kćerke, pre svega o napuštanju i odbacivanju, kao i o snazi koju daje sestrinska uzajamna povezanost i ljubav.
Sa radošću čekam da Izdavačka kuća Booka izda nastavak romana „Vraćena”. Nastavak, pod nazivom „Borgo Sud” napisan je 2020. godine i upravo govori o životu i povezanosti dve sestre.
