U MAGLI LAŽI
Ranka Tanasić Barlov
Roman U magli laži, Ranke Tanasić Barlov govori o licu i naličju braka. Dok na licu cvetaju crvene ruže kao simbol ljubavi, na njegovom naličju razliva se crvena krv jedne žene koja se u birokratskom, korumpiranom, oštećenom društvu bori protiv porodičnog nasilja u želji da zaštiti sebe i svoje dete. Nažalost u ovoj prljavoj borbi glavnu ulogu igra moć, ime i novac te ove žene i njihovu decu nema ko ni da čuje, ni da vidi, a kamoli zaštiti.
„Mila je bila devojka koju život nije mazio.
Luka je bio momak koga je život previše mazio.
Jedan slučajan susret, skriveni pogled i osmeh spojiće nespojivo.
Od ljubavi nalik bajci, od strasti koja je sve pred sobom rušila ostaće pepeo.
Kada Mila sazna istinu i spozna kakvog je čoveka zavolela, čeka je borba duga godinama.
Da li poznaješ one koje voliš?’’
U magli laži
Ranka Tanasić Barlov
Ako ste možda pomislili da je roman U magli laži ljubavni roman, znajte da ste pogrešili. On je mnogo, mnogo više od toga. Ovaj roman je svojevrsni krik. To je vapaj onih koje mnogi slušaju, ali ih, u suštini, ne čuju.
S obzirom na to da nisam mnogo vešta u predstavljanju sižea bilo kog romana, s obzirom na to da se uvek plašim da ću previše otkriti, Ranka Tanasić Barlov je to uradila umesto mene.
I to – ne u sinopsisu koji je napisan na zadnjoj korici knjige već u samoj završnici svog romana i to tako da vam pritom ništa nije otkrila osim činjenice da se u ovoj knjizi od oko dvesta pedest strana odvija stravična priča, nažalost, jedna od mnogih sa ovakvim ishodom. Moram priznati da je ovo jedan od najinteligentnijih zaključaka koje sam srela. Bravurozni pravnički potez.
Rekoh, nisam vešta u prepričavanju, ali zato umem tvrdoglavo da zalegnem, rastavim priču na sastavne delove i analiziram je na molekularnom nivou.
Stoga, pisaću vam nadalje o temama koje obrađuje urbani roman U magli laži.
O ONOME ŠTO LOMI I ONOME ŠTO SPAJA
Dva brata, dva braka, dve sredine odrastanja, dve vrste vaspitanja, dve statusne razlike – ono što je formiralo ličnosti protagonista ovog romana su i njegov kičmeni stub.
Iako su rasli u potpuno različitim socijalnim sredinama, iako su vaspitavani na različite načine, i na Milu i na Luku detinjstvo je ostavilo slične posledice. Kompleksi, nesigurnost, bes – samo su neke od osobina koje, vukući korene iz ranog detinjstva, otežavaju normalno funkcionisanje ovo dvoje ljudi koji su se zavoleli i iz najveće ljubavi stupili u bračnu zajednicu.
Međutim koreni zla se ne mogu tako lako iščupati. Kao uporni korov, iznova i iznova rastu u nove izdanke. U jednom svom emocionalnom kutku i Mila i Luka se sapliću o njih. Mila je dete iz rasturene, disfunkcionalne porodice. Napuštena od strane oca, ostaje sama sa majkom još kao mala devojčica. Kako će se ispostaviti, majka je za nju bila najveći kamen spoticanja, žena koja nije mogla da se izbori sa osećajem napuštenosti. Kao takva nije mogla biti primer posvećenog i požrtvovanog roditelja.
Od samog razvoda, Mila je bila višak u njenom životu. Nije htela ili nije umela da voli, jer joj je dete prosto ometalo život. Alkoholizam, promiskuitet, zanemarivanje deteta su jedne od uvodnih tema romana U magli laži. S tim u vezi, onda je jasno zašto je Mila rasla u tišini, skrajnuta, dezorjentisana i nepoverljiva.
Kako može dete koje se samo nosi sa samoćom, tugom, odbačenošću izrasti u emocionalno zdravu osobu kada su pred njom dva puta: put ogorčenosti i put prema samoj sebi. Preduboki ožiljci u Mili su ostavili strah, frustracije i odsustvo samopouzdanja.
Nasuprot Mili, Luka – glavni muški lik romana U magli laži – rastao je u zlatnoj kolevci blagostanja, bogatstva i mira. Prividno bi to bio sjajan način odrastanja da ono nije bilo samo maska za svet. Blagostanje i finansijska stabilnost pružili su Luki sve što se novcem može kupiti, od garderobe, skupih automobila, putovanja, do vrhunskog obrazovanja u inostaranim školama. Kasnije će se ispostaviti da mu je dato i ime čija ga moć čini nedodirljivim kako pred ljudima tako i pred zakonom.
Luka je rastao u porodici u kojoj vlada matrijarhat. Uzvišena kraljica majka diktira, odobrava, hvali i napada sve one koji joj taknu u svetinju njenih sinova. Sve bi to možda bilo i pohvalno da takve majke ne nose crni povez preko očiju te od njega ne vide istinsko stanje u porodici. Otac koji ćuti, donosi novac, daje ime i moć, gradi vile po zemlji i inosrtanstvu, plaća privatne avione i preskupe školarine, povlači se pred uraganom prezaštićenog i nereanog vaspitanja svojih sinova od strane majke, posesivne i slepe. Prema svojim snahama majka je prava „svekrva’’ u najpogrdnijem smislu. Ne preza od najsurovijeg vređanja, spletki, razdornih laži, zlobe, pa čak i fizičkog obračunavanja.
Uljuljkivani ceo život u kolevci moći, dvojica braće nikako nisu mogli (kao ni Mila) izrasti u emocionalno zdrave ljude, odgovorne ljude spremne da se uhvate u koštac sa životom. U tom smislu, bez ikakve namere da pravdam njihove postupke, smatram da je njihovo poimanje osnovnih, onih krucijalnih, postulata normalnog i lepog vaspitanja rezultat ožiljaka koje nose od rođenja. Kod njih oni možda nisu vidljivi na prvi pogled, te su zato veoma podmukli.
Jedna od tema koju je Ranka Tanasić Barlov obradila u knjizi U magli laži jeste i bolest današnjice – sterilitet. I naravno, za sterilitet je uvek kriva žena, muški sterilitet je porodična sramota, o njemu se ne priča, on ne postoji.
Žene koje ne mogu da rode dete su automatski nepotrebni teret i predmet uvreda i tračeva. U muški sterilitet se i ne sumnja. Vantelesna oplodnja, atak na organizam iznova i iznova, do iscrpljenja praćena stalnim svekrvinim uvredljivim komentarima za koje Luka uvek nalazi reči opravdanja, dovode do Milinog postepenog buđenja i revolta. Neko će reći – dobro se setila! Nije mogla da se seti, isuviše je volela i pravdala, živela u maglama krivice, opravdanja, ljubavi, besa, i tako u krug.
Ova tema je i uvod u sledeću temu romana U magli laži – usvajanje dece i čemu sve ovaj postupak vodi kada kod bračnih partnera ne postoji jednaka želja za roditeljstvom i želja da se ostvari taj cilj. Pravnik u Ranki je do detalja razradio ovu temu. Od različitih poimanja i shvatanja roditeljstva Rankino pipovedanje zadire duboko, u sve pravne barijere na koje nailaze ovakvi parovi.
Bolno i interesantno u isto vreme autorka će vam dati jasnu sliku kako teče ova teška i nepoštedna borba. Borba sa birokratijom i zakonima koje prate proces usvajanje deteta, dodatno dobija na težini kada partneri imaju različit stav prema usvajanju, odnosno kada ne žele dete podjednako i iz sveg srca.
Spisateljica Ranka je savršeno izgradila ovakave odnose kroz svoje likove Milu i Luku. Mila koja želi da se ostvari kao majka punog srca i Luka, kome to i nije toliko važno, ali zbog ljubavi prema svojoj supruzi pristaje na usvajanje, detaljno su psihološki „pročitani’’ kroz Rankinu karakterizaciju likova.
Različiti tipovi brakova i različiti tipovi supruga su, takođe, tema koju je autorka maestralno obradila u svojoj knjizi U magli laži.
Dva sina, dva muškarca i dve žene potpuno različite, ali veoma bliske, jer žive pod istim krovom. Njihove različitosti se školski precizno analiziraju kroz njihove razgovore, razmene mišljenja, uzajamna pomaganja, savete.
Tako čitalac vidi jedan propali brak koji samo žena drži i čuva od totalnog sloma, ni zbog čega drugog nego zbog bezuslovne ljubavi, tolerancije, i rekla bih, tvrdoglavosti. U upornoj Ivani stalno tinja nada da će njenog muža „proći lutke’’, da će kriza srednjih godina nestati, da će njen muž „odrasti’’.
Ona je žena lavica, majka koja čuva svoju porodicu čak i kada je jasno da je ona izgrađena na lažima. Za nju je porodica najvažnija i ona je gradi i čvrsto drži nadčovečanskim naporom i trudom. Za nju je prevara „prolazna smetnja’’, a ne suština karaktera njenog razmaženog muža. Ona je žena „čekalica’’, ona koja prašta bez zadrške sad i zauvek, pravim oprostom.
Ali … da li je to baš u svakom slučaju dobro i da li po svaku cenu?
Po cenu svog dostojanstva? Po cenu duševnog mira svoje ćerke? Nisam sigurna …
Nasuprot ovom braku vidimo jedan, naizgled skladan, brak građen na čvrstim temeljima ljubavi i strasti koja se ni posle devet godina ne gasi. Oko Milinog i Lukinog braka plete se priča U magli laži. Kada padnu maske (a jednom moraju pasti), vidimo pravo lice sebičnosti, samovolje, razmaženosti, samoljublja i svega onog što ukazuje na loš karakter, koji se naravno i oformio lošim vaspitanjem.
Tada se budi ponosna Mila, žena koja odlazi, žena koja se predaje, koja shvata da suštinski nema više za šta da se bori osim za svoje dete, ali to ne bi ni trebalo naglašavati. To se podrazumeva, jer ona ga je i želela. Jedina. „Ljubav’’, ako se ikad i mogla tako nazvati, više nije dovoljna ukoliko će ceh platiti dete. Tu nema oprosta i nema pregovora. Za svako dete daleko je bolji dobar razvod nego loš brak – odavno je u narodu poznato.
PORODIČNO NASILJE (NA PRIMERU MILE I LUKE)
Na samom kraju stižemo i do teme koja je zaslužila poseban podnaslov, do najvažnije teme zbog koje je Ranka i napisala roman U magli laži. Prirodno je da je njeno mesto na kraju. Posmatra zlurado iz prikrajka kao što u nasilniku tinja nasilništvo. Kao žar koji ostaje posle prelepe i romantične vatre u kaminu ili peščanoj plaži.
U ovom delu romana (moram to da podelim sa vama) zastala sam i zamislila Ranku. Ranku koja sedi ispred kompjutera, ponekad samo gleda u beli ekran, ponekad joj prsti lete preko tastature kao da svira nežni valcer ili sonatu, ponekad samo razmišlja. A onda… onda stiže do svoje bistre vode i pliva, pliva, pliva snažnim zamasima.
Kao da čujem snažni udarac čekića u sudnici i Ranka je tu na svom čvrstom tlu. Odjednom se sjajna spisateljica pretvara u sjajnu pravnicu koja govori iz svoje profesionalne duše.
Istina o kojoj Ranka piše u romanu U magli laži je surova i brutalna, no ipak je istina. Ovu istinu ona iznosi deo po deo, reč po reč, postupak po postupak, udarac po udarac, taksativno, nepoštedno za sve, ne štedeći ni nasilnike, ni društvo, ni moćnike koje štiti pravni sistem.
Mnoge žene po cenu svog dostojanstva iz straha za svoj život i život svoje dece prelaze preko porodičnog nasilja. Kada se bojažljivo reše da prijave nasilnika obično bude kasno. Kao prvo, one moraju na vreme da prepoznaju nasilnika, što je najčešće otežano njegovim maskiranjem.
Zamaskirano lepotom, finim manirima, romantičnim postupcima, strasnim poljupcima (često neprepoznatljivo posesivnim), obrazovanjem, slatkorečivošću i bogatstvom, kao i društvenim statusom, nasilna priroda određene osobe ne može se prozreti. Ne odmah.
Kada žena doživi nasilje, bilo da je to verbalno, u obliku pretnji i ucena, ili fizičko koje ide od batina do silovanja, uloga državnh organa je da pruži zaštitu ovim ženama. Možda, u nekom drugom svetu, ali ne i u svetu o kom govori roman U magli laži. Organi reda, pravni sistem, ustanove, u ovoj zemlji su korumpirani, okreću glavu od ovakvih činjenica, ostaju slepi i gluvi.
Po pravilu, a po diktatu moćnih leđa tapaciranih novcem na koja se oslanja nasilnik, krivica se traži u onom koji trpi nasilje, a ne kako bi trebalo da bude – u nasilniku. Iz ladice u ladicu, sa stola na sto, od jedne ruke do druge i… slučaj zasrtareva. Čak su i sredina, i društvo, porodica žene, komšije, prijatelji spremni da uvek krivca potraže u žrtvi, a ne u nasilniku.
Roditelji nasilnika zatvaraju oči (ako su ih ikada i otvorili) pravdajući ga zlim komentarima na račun povređene žene. U tom smislu mi smo jedno oštećeno društvo, nikad spremno da igra pošteno i na strani istine. Jedina istina u našem sistemu su moćno prezime, njegova sumnjiva poznanstva i njegov novac.
Žrtva na kraju ostaje napuštena od svih, zatvorena u nekoj fioci kao „slučaj’’, zaboravljena i prepuštena samoj sebi. Ako se na sve ovo pridoda i osvetnička, nepravedna borba za starateljstvo, onda se cela priča podiže na nivo rata bez pobednika. Ovaj rat za sobom ostavlja samo žrtve.
Nažalost te žrtve su najčešće nevina deca, kolateralna šteta nasilja i igračka oko koje se po sudovima otimaju „odrasli ljudi’’. Starateljstvo, odnosno, borba za isto je zlatni rudnik za korumpirane socijalne radnike, razne advokate zvučnih imena, sudije, inspektore… da ne nabrajam više. Naravno, ni Ranka Tanasić Barlov, naša autorka knjige U magli laži, a ni ja ne generalizujemo, ali realno je da ih ima mnogo više nego što možemo i da zamislimo.
Jednostavno, ovakavi slučajevi poput Milinog i Lukinog, dešavaju se jer oštećene nema ko da čuje u današnjem pravosudnom sistemu.
Za mene kao čitaoca nepravda, čista, ogoljena i sirova je realno najvažniji protagonista ovog romana.
Autorka romana – Ranka Tanasić Barlov
VEŠTINA VOLJENJA
Knjiga U magli laži je između ostalog i roman o ponovnom učenju „veštine voljenja’’, otapanju zaleđenog srca. Voljenje je potreba, voljenje je hrabrost, voljenje je davanje, voljenje je i znanje primanja ljubavi. Mnogi ljudi to ne znaju ili su sputani. Ne zanaju da otvore dlanove i prime poklon tuđeg srca. Zaleđeni su svojim.
DUG PUT DO ISTINE
Roman Umagli laži je ipak i pre svega roman o istini. O rizičnoj potrazi za istinom. Možda ponekad dođemo do nje, ali sporo i bolno. Kažu da je pravda spora, ali dostižna. Ranka nam govori o ozbiljnim i suštinskim istinama. A istina ponekad boli, zar ne?
I pored svega, idealista sam. Ne bismo smeli odustati od vere u stabilnost porodice koja se gradi velikim trudom i zalaganjem obe strane, pravednošću i ljubavlju. Ovo stoji ali – ne i nikad po svaku cenu!
Preporuka Smrtni ishod atletskih povreda