TERAPEUTKINJA
Helene Flood
„Ništa nam se ne čini užasnijim od razuma, kad nije na našoj strani.“
Džordž Halifaks
NA NAŠOJ STRANI
Roman „Terapeutkinja“ je debitantski roman norveške psihoterapeutkinje Helene Flood. S obzirom da je svojom bazičnom profesijom i praksom vezana za traume nasilja nad telom i umom, da pomaže pacijentima u prevazilaženju posttraumatskog stresa i njegovih posledica koje izazivaju stid i krivica, Helene je inspiraciju i građu za svoj roman prvenac „Terapeutkinja“, pronašla baš u svom poslu i svojim pacijentima. Napisala je snažan, zadivljujući roman, poslasticu za pasionirane ljubitelje triler žanra. Roman „Terapeutkinja“ bi se mogao svrstati i u žanr istinskih ljudskih drama. Onih drama koje se odvijaju u ljudima kada njihov razum više nije na njihovoj strani već se bori protiv njih.
Rečima na belom papiru, umesto slikarskom četkicom na platnu, Helene Flood je svojim trilerom „Terapeutkinja“ naslikala kubističku sliku ljudskog uma. Na taj način ona je dala pikavsoku perspektivu i ideju posmatranja i misli i događaja, obrnula dosadašanji iluzionizam i sagledala ljudski um iz višestrukih tačaka. Prateći definiciju kubizma kao slikarskog pravca, roman „Terapeutkinja“ je distorzija forme razuma, dvosmislena fragmentacija misli i sećanja. I kao što jednu kubističku sliku moramo sagledati sa više strana da bismo shvatili njenu poentu tako i Helene Flood navodi čitaoca romana „Terapeutkinja“ na višeugaono posmatranje događanja u ljudskom umu kada on prestane da bude saveznik.
Triler „Terapeutkinja“ je majstorska, uzbudljiva knjiga koju čitalac doživljava kao pokerašku igru sećanja i istine. Jer sećanja se menjaju ali je istina samo jedna, jedan kec iz rukava. Imala sam osećaj tokom čitanja da sam podvrgnuta vrhunskoj triler terapiji, zadivljujuće, profesionalno vođenoj od strane izuzetnog psihoterapeuta i pisca, Helene Flood.
O SADRŽAJU ROMANA „TERAPEUTKINJA“
Na samom početku srećemo mladu psihoterapeutkinju Saru koja otvara privatnu praksu za psihoterapiju. Upoznajemo i njenog supruga Sigurda. Sigurd je mladi i ambiciozni arhitekta koji je nasledio od svog dede izuzetno vrednu kuću u jednom od otmenijih kvartova Osla. Mukotrpna i obimna adaptacija stare ali vrlo šarmantne kuće počinje dovršavanjem najpre Sarine ordinacije koja je smeštena izad garaže. Gotovo sva sredstva koja je imao ovaj mladi bračni par uložena su u Sarin posao pa ostali delovi kuće trpe. Hladni su i nekonforni za život. I dok se mladi par danima bavi adaptacijom, finansijama i međusobnim optuživanjima, novca je sve manje. Kako novca tako i njihovog međusobnog razumevanja.
Jednog petka Sigurd nestaje bez traga a Sara ostaje sama u ogromnoj kući koja je napola gradilište. Uskoro se u kući počinju događati jezive i neobjašnjive stvari: predmeti nestaju i ponovo se pojavljuju, ili se Sari samo čini da ih neko premešta s mesta na mesto. Počinje Sarina strahovita borba sa sopstvenim sećanjem i sumnjom u svoj um. Postavlja sebi pitanja koja ostaju bez odgovora jer više nije sigurna u svoje svakodnevne radnje i rutinske dnevne poslove. Priča dobija na dramatici kada glavna protagonistkinja romana „Terapija“ počinje da čuje korake na tavanu usred noći.
Uvođenjem policijske istrage u radnju, Helene Flood dramski zaplet svog romana začinjava triler notom pa on neosetno ali efektno prelazi u triler „Terapeutkinja“. I policija a i Sara otkrivaju detalje iz Sigurdovog života. Oni će naterati Saru da se osim patnje suoči i sa pitanjima koja bacaju sasvim novo svetlo na poslednje trenutke koje su ona i njen suprug proveli zajedno kao i na celukupni istorijat njihove veze. Dok se oko Sare plete mreža neizvesnosti i neznanja ona počinje da sumnja u sopstveni razum i dotad besprekorno pamćenje.
CROSS – COUNTRY SA HELENE FLOOD
U vratolomnoj trci sećanja i istine, finale je do same finalne vrpce neizvesno a čitalac se pita da li se i on sam teleportovan u srednjoškolske dane i igru „Istina ili izazov“.
Pročitala sam mnogo knjiga, u okviru njih masu trilera sa ovakvim ili onakvim zapletima, ovakvim ili onakvim istražiteljima ili zločincima. Gledala sam i mnogo serija sa triler zapletima koje su koncipirane na bazi istrage kao i direktno na bazi zločinačkog uma. Do sada nisam srela ovakav triler gde se istraga i rasplet direktno odvijaju u umu žrtve kao što je Sara, gde razum žrtve postaje pokeraški sto preko koga se nadigravaju sećanje i istina.
Žrtvin (Sarin) mozak postaju kubistička slika sastavljena iz delova koje stvara njeno sećanje. Rastavljanjem slike i sastavljanjem nanovo ali pravim redosledom, praveći novi raspored dobijamo istinu i rešenje ovog fascinantnog trilera. U toku čitanja sam čitalac postaje i pisac i pacijent i istražitelj i slikar i arhitekta. Rečju, aktivni učesnik.
S obzirom da sam se baš tako osećala dok sam čitala roman „Terapeutkinja“ mogu da ga svrstam u jedan od najboljih i najmaštovitijih triler romana koje sam pročitala a Helene Flood u novu snagu najsjajnijih norvešlih autora.
Helene sa svojim suprugom i dvoje dece živi i radi u Oslu. Osim što je specijalizovana terapeutkinja za traume nasilja, svojim prvim romanom „Terapeutkinja“ postaje i „specijalizovani“ pisac. Interesantno je pomenuti da su prava za ovaj roman prodata u čak dvadeset tri zemlje i pre nego što je knjiga objavljena. Velika su bila očekivanja od romana „Terapeutkinja“ koji je on i opravdao osvojivši nominaciju za prestižnu norvešku Nagradu knjižara za 2019. godinu kao i nagradu za najbolji prevedeni triler na Islandu.
Roman „Terapeutkinja“ je izdala hrvatska Izdavačka kuća „Znanje“.
Ja sam knjigu dobila na poklon od moje drage prijateljice iz Zagreba, Alis Marić, najpoznatije hrvatske blogerke. Njene utiske o knjizi „Terapeutkinja“ možete pogledati na njenom blogu www.citajknjigu.com. Definitivno Alis i ja imamo sličan ukus za knjige.
Ja se iskreno nadam da će uskoro neka izdavačka kuća u Srbiji kupiti prava i štampati ovaj roman. Za sada moj savet je da svi ljubitelji trilera iz Srbije probaju da nabave knjigu a čitaocima iz Hrvatske savetujem ako već nisu da obavezno pročitaju „Terapeutkinju“, sjajno napisani i zadivljujući triler.