SMRT U PONT AVENU
Žan-Lik Banalek
Želite nešto drugačiji triler? Pročitajte roman Smrt u Pont Avenu! Dajte mobilni telefon Herkulu Poarou, gospođici Marpl ili inspektoru Megreu, priključite im internet, pustite ih da voze moderne automobile sa savremenom satelitskom navigacijom i dobićete roman Žan-Lika Banaleka Smrt u Pont Avenu. Autor je u istinskoj „agatovskoj“ atmosferi uspeo da oživi stari, dobri krimić i s merom ga prilagodio modernom vremenu, ali tako da se ne gubi njegova stvarna definicija.
OBRNUTA PROPORCIJA POVERENJA I NOVCA
„Kada su u pitanju velike sume novca preporučljivo je ne verovati nikome.“
Agata Kristi
U neka davna vremena važilo je pravilo da novac rađa moć, moć pohlepu, a pohlepa zločin. Ovo pravilo važi i danas, a važiće i nadalje. Mnogo romana smo čitali, mnogo filmova odgledali na ovu temu, a nešto čak i sami doživeli.
U vezi sa tim, takođe u neka davna vremena, romane poput Smrt u Pont Avenu Žan-Lika Banaleka zvali smo jasno i jednostavno – kriminalistički roman, popularni „krimić“. Kako je vreme prolazilo vremena su se menjala i književnost se razvijala uporedo sa razvojem novih tehničkih dostignuća. Rađale su se nove ideje, pojavljivali su se novi pisci. Sa njima, i u odnosu na stanje društva u kom vladaju bogati moćnici, došlo je i do raslojavanja, grananja žanra „kriminalistički roman“. Tako se danas klasični krimić „izgubio“, a zamenilo ga je nebrojeno mnogo podžanrova. Imamo u ponudi široku lepezu trilera, od političkih preko psiho-trilera do, danas veoma popularnih, nordicnoar trilera.
Osim žanra triler, dobili smo i žanr akcioni roman, misteriju s primesom horora, narko-akciju, pljačke itd. Pojavili su se raznorazni serijali sa svojim istražiteljima koji su uglavnom nesrećni, nezadovoljni, pijani ili blago alkoholisani i drogirani, neuredni i grubi. Slučajevi se rešavaju opštim pokoljem posle koga u krvi leže i policajci i kriminalci. Glavni istražitelj zadovoljno duva u pištolj kao Dok Holidej – slučaj rešen. Mnogo jurcanja, mnogo tuče, mnogo pucanja, a malo (premalo) pravog puta koji vodi ka rešenju slučaja. Taj pravi put uvek je bio – razmišljanje, toliko svojstveno ljudskom rodu.
Ako želite nešto drugačiji krimić pročitajte roman Smrt u Pont Avenu!
Dajte mobilni telefon Herkulu Poarou, gospođici Marpl ili inspektoru Megreu, priključite im internet, društvene mreže i platforme, pustite ih da voze moderne automobile sa savremenom satelitskom navigacijom i dobićete roman Žan-Lika Banaleka Smrt u Pont Avenu. Autor je u istinskoj „agatovskoj“ atmosferi uspeo da oživi stari, dobri krimić i s merom ga prilagodio modernom vremenu, ali tako da se ne gubi njegova stvarna definicija.
Po definiciji je kriminalistički roman, čijim se ocem smatra Edgar Alan Po, žanr u kom INTELIGENTNI i SPOSOBNI detektiv rešava naizgled nerešiv slučaj. U knjizi Smrt u Pont Avenu imamo, za početak, novog Šerloka Holmsa, novog Poaroa ili Megrea, pa, ako baš idemo dalje, i Rip Kirbija i Dik Trejsija, čuvene strip junake.
Rečju, Žan-Lik Banalek delom Smrt u Pont Avenu vratio je šarm žanru. Svojim talentom i spisateljskim umećem uspeo je u stvaranju idealne i adekvatne dinamike potrebne ovakvoj vrsti romana.
SINOPSIS OPUŠTAJUĆEG KRIMIĆA
Roman Smrt u Pont Avenu počinje bizarnim ubistvom. Pred čitaocem je nadrealna slika: letnja, idilična sezona Pont Avena, malog mesta u Bretanji, prekinuta je brutalnom realnošću. Ostareli hotelijer i mecena umetnosti Pler Luj Penek je ubijen, tačnije izboden nožem u restoranu svog hotela, koji se na nesreću već polako puni turistima.
Slučaj treba da razreši komesar Dipen, koji je po kazni zbog nepoštovanja autoriteta premešten iz rodnog Pariza u Kankarno, tzv. „slepo crevo“. Pomislila sam kakav peh, ni manje ni više nego na obalu Bretanje! Šta bi to trebalo da zgrešim da i mene neko kazni i preseli na ovako „strašno mesto“?
Ali, naš Parižanin se teško miri sa svojim „progonom“, bori se protiv dosade i učmalosti sredine u kojoj se ništa ne dešava, osim letnje navale turista. Vreme prekraćuje posmatrajući more, ptice i brodove, ispijajući kafe jednu za drugom. Ipak, jedan poziv dovoljan je da Dipen ispliva iz svoje letargije. Uključuje svoje detektivske radare i svu energiju usmerava na rešavanje zadatka koji je dobio. Ako se Dipenu i činilo da će lako doći do krivca u tom malom, ograničenom prostoru, kao što su hotel i sam gradić – prevario se.
Ubistvo devedesetdvogodišnjeg starca bilo bi možda i jednostavno rešiti, ali kada se pojavi još jedan leš za manje od četiri dana, Žorž Dipen shvata da je pred njim veoma složen slučaj. Svojim britkim umom i istančanim detektivskim osećajem, inspektor Dipen otkriva stare, dugo čuvane porodične tajne i tragedije. Njegove sumnje se granaju, tačnije svi su osumnjičeni, a s obzirom da se u istrazi pojavljuje i novac kao jedan od mogućih motiva za ovaj zločin, prinuđen je da nikom ne veruje.
Slučaj koji je šokirao živopisni, idilični Pont Aven poprima neslućene razmere kada poraste pritisak javnosti. Dok mediji bruje, a novinari trljaju ruke i oštre pera, meštani nepokolebljivo ćute. Jedino razmišljanje, hladna glava, analitični i instinktivni Dipenov karakter dovešće ga do otkrića tajanstvenog i spektakularnog traga.
OSVEŽAVAJUĆI ISTRAŽITELJ
Najupečatljiviji lik romana Smrt u Pont Avenu je svakako njegov glavni protagonista – inspektor Dipen. U vremenu u kom živimo koje neminovno utiče kako na književnost, tako i na likove iz književnosti, posebno one „zabavnog karaktera“ kao što je žanr krimi romana, lik inspektora Dipena je prava poslastica i osveženje.
On je dobar momak iz velikog grada, a Pariz kao metropola nije uspeo da iskvari svojim brzim životom samu suštinu njegovog karaktera. Junak romana Smrt u Pont Avenu jeste svojeglavi usamljenik koji voli dugo da posmatra more i katarke brodova, ali dok to radi on intenzivno i razmišlja. Istina je da je pomalo nabusit i nervozan (što se može pripisati beskonačnom konzumiranju kofeina), ali samo kada je izuzetno fokusiran na sam trenutak u istrazi koju vodi. Ne štedi tada nikoga, ni podređene ni nadređene, ni sumnjive niti one manje sumnjive. Ako nešto zamisli, a tiče se istrage, mora to dobiti tog trenutka, bilo da se radi samo o informaciji ili nekom većem zahtevu.
Naš glavni inspektor iz romana Smrt u Pont Avenu nema problema, nema repova iz prošlosti koje nesrećno vuče za sobom. Ne utapa tugu u alkoholu i drogama, nema ni bivšu, ni sadašnju partnerku za kojom silno pati, zbog koje plače i opija se. Nema kompleks oca, niti komplekse bilo koje vrste. Nema nijedan mogući hendikep koji je danas toliko tipičan za istražitelje modernog krimi romana.
Inspektor Dipen je nadasve iskren, i zbog te iskrenosti ponekad je verbalno nekontrolisan. Svedoke i osumnjičene ispituje uglavnom sam. Retko kad traži pomoć, mnogo misli, a malo priča. Njegovi tokovi misli i razmišljanja šire se po stranicama knjige Smrt u Pont Avenu kao mirisi Bretanje. Neprestano je progonjen mislima o slučaju i o prošlosti samog Pont Avena.
Dolazi do rešenja prateći sled svojih misli, sažimajući ih. Bez kapi krvi, bez i jednog jedinog udarca ili ispaljenog metka. U savremenom trendu krimi romana ovakvi inspektori, kao što je Dipen iz romana Smrt u Pont Avenu, prava su retkost, pa time i osveženje.
DOMINE SA ŠARMOM VODIČA
Da li ste nekad igrali domine? Prave, drvene domine na stolu ili tabli, a ne one na ekranu računara!? Pa…roman Smrt u Pont Avenu je upravo takav. Kao brojka na brojku slaže se misao na misao. Dobijamo jedan očaravajući tok razmišljanja kao najfiniju i najdelikatniju slagalicu ili domino igru.
Ako se uz sve to (zaplet i rešavanje slučaja) dodaju zanimljivosti i opisi ambijenta, možemo reći da je roman Smrt u Pont Avenu svojevrstan turistički vodič kroz predivnu Bretanju i ljudski um. Žan-Lik Banalek odabrao je za mesto radnje zemaljski raj o kome se sanja. Bretanja, zapadna Francuska sa svojim strmim liticama, peščanim ili šljunkovitim plažama i mirisom borove smole, upravo je taj raj.
Začinski miris mora čije se arome algi, soli, školjki i joda sudaraju sa teškim, vlažnim livadskim mirisima, kao i slatkastim isparenjima hrastovih šuma u zaleđu, istovremeno su neobično divlji i harmonični. Ako se tim aromama dodaju i mirisi svežeg peciva, francuskih bageta, palačinki i galeta prelivenih slanim puterom, onda se roman Smrt u Pont Avenu može smatrati i gastronomskim vodičem.
Posebno mi je u romanu bio zanimljiv istorijat i geografske odrednice samog Pont Avena. Pitoreskni gradić u Bretanji u devetnaestom veku bio je slikarska kolonija, čiji je najistaknutiji član bio čuveni Pol Gogen. Samim uvodom romana Smrt u Pont Avenu, koji podseća na reklamu za prelepu Bretanju, autor je pokušao da ukaže na značaj ovog idiličnog mestašca. Ubistvo vlasnika hotela poslužilo je da koncentrični krugovi priče nađu izvorište baš u ovom gradu, kako bi čitalac uočio ono što možda dosad nije znao. Zašto je Pont Aven privlačan?
U najvećoj meri privlačan je bio slikarima „novog doba“. Letnje svežine i zavodljivost obale privukle su najpre Amerikanca Roberta Vajlija, zatim ostale evropske slikare i tek na kraju Francuze. Kada je Pol Gogen otkrio Pont Aven, gradić je prerastao u Pontavensku školu radikalnog slikarstva.
Osim pogodne klime i pejzaža za slikare, drevna zemlja Kelta privlačila je i svojom istorijom i etnologijom. Konkarno i Pont Aven, Armorika ili „Zemlja mora“ i Agroa ili „Zemlja drveća“, kako su ih zvali Gali, predstavljaju sudar dve klime, dve kulture. Nestvarno je zaista da su dva sveta, more nasuprot oranicama i šumama, razdvojena na svega petnaestak minuta. Inspirativno je bilo i Žan-Liku Banaleku, pa je kroz roman Smrt u Pont Avenu veoma diskretno provukao verovanje kako je Bretanja zemlja druida, velikih legendi i epova, te je stoga bila i interesantna slikarima „novog doba“.
Trebalo bi naglasiti da su oni tražili, istraživali netaknuto, jednostavno i neiskvareno, inspirisani starim običajima. Ljudi poput njih, koji nisu rođeni Bretonci, oduvek su imali sklonost prema čudima i mistici. Zavodila ih je magija predela koja je rađala čudesa poput menhira i dolmena, kamenih obeliska i magalitskog spomenika.
Nije onda neobjašnjiv ni poriv pisca Žan-Lika Banaleka da u ove predele postavi scenu svog romana Smrt u Pont Avenu.
TIHI GLAS ODJEKUJE NAJJAČE
Žan-Lik Banalek napisao je klasično struktuisan i tiho ispričan triler. Kao što sam već pomenula, priča romana sledi tradiciju gospođice Marpl, Herkula Poaroa, inspektora Megrea ili Kolumba.
Lepo vaspitani i neporočni inspektor Dipen, glavni protagonista romana Smrt u Pont Avenu, njegov tihi način vođenja istrage, kao i njegova strastvenost nose čitaoca više i snažnije nego vrtlozi nasilja nekih drugih inspektora. Tiha voda breg roni – kaže narodna poslovica. Tako Dipen osvaja srca čitalaca, kao što je i njegovog stvaraoca osvojila Bretanja. Žan-Lik Banalek je Nemac koji piše pod ovim francuskim pseudonimom, te njegovo oduševljenje samim krajem zapadne Francuske i njegovim žiteljima možemo jasno da sagledamo.
Za kog je onda čitaoca roman Smrt u Pont Avenu? Za svakog ko uživa u pametnom krimi romanu i još pride voli da upoznaje neka mesta gde ima želju da ode. Ovde je reč o Bretanji, šarolikoj skupini živopisnih gradića i bajkovite prirode.
Kako je čitalačka publika u poslednjih nekoliko godina (ako ne i više od decenije) imala dodir sa romanima koje su odlikovale brze akcije i snažni vizuelni efekti, roman Smrt u Pont Avenu bi sa njihove strane mogao imati zamerku da je spor i otegnut. Zabavan i svež sigurno jeste.
Toplo preporučujem ovaj roman svim ljubiteljima klasičnih, tihih slagalica. Ako volite Agatu, Dojla, Simeona i njihove junake, sasvim sam sigurna, svideće vam se i Banalek. I sama sam se zaljubila u inspektora Dipena, njegovu ljubav prema Bretanji, Bretoncima, bretonskoj hrani. Simpatično je njegovo neprestano brbljanje kada se izvinjava ili uplete. Nadasve, ponele su me impresije predela, kao i čuvene francuske impresioniste čije radove obožavam.
Zašto bih vam još preporučila roman Smrt u Pont Avenu? Zato što čitaocima zaista nikad ne preporučujem brzo ispričane, akcione ili krvave trilere gde su protagonisti nasilnici, narkomani, mafijaši i istražitelji koji pucaju pre nego što kažu: „Stoj!“, a direkt i aperkat su im jedino sredstvo komunikacije umesto reči, britkog uma i zdravog razuma. Razumnog, snalažljivog inspektora dobićete u liku Banalekovog protagoniste romana Smrt u Pont Avenu, u šarmantnom Žoržu Dipenu.
Preporuka Poput daha