SMOLA
Ane Ril
POSTELJA OD ĆILIBARA
Foto dizajn: Jelena Grbić
„Mrak uklanja bol.“
Time je Jens Horder, glavni muški lik romana “Smola”, objašnjavao i pravdao sve svoje postupke i tome je naučio svoju šestogodišnju kćerku Liv. Tama je postala njen prijatelj. Liv je živela verujući u to … a onda se sve raspalo i rastopilo kao smola. Kao što stvara ćilibarno čvrsto kamenje, smola se i rastapa i lije kao tečno zlato.
Roman „Smola“ svrstan je u žanr trilera. Možemo ga posmatrati na taj način ali ako bi ga pažljivije analizirali shvatili bismo da ovaj roman ima oblik prizme koja svoje svetlo slojevito reflektuje. Tako zamisljen ovaj roman imaće onda vise spektara.
Jedan spektar je psiholoski spektar koji opisuje problem hordinga ili silogomanije, odnosno patolosko gomilanje i sakupljanje stvari koje nemaju nikakvu ili sasvim malu upotrebnu vrednost. Patologija ovih ljudi ponekad ide do te mere da su mesta gde se odlažu stvari toliko prepuna da često sama psiholabilna osoba ne može da izađe iz prostorije niti bilo ko može da uđe uđe unutra. O takvom čoveku i takvoj porodici govori nam danska književnica Ane Ril.
Kod oca male Liv, Jensa Hordera, postoje svi znaci ovog poremećaja ali on svoju porodicu drži čvrsto izolovanu i učaurenu plašeći se nekog, samo njemu znanog, gubitka. Zato se ništa ne baca i sve ima svrhu. Porodica živi kao insekt u ćilibaru, stvrtdnutoj smoli, uhvaćen u nekom trenutku i pokretu, zauvek zarobljen. Smola je vezivno tkivo ove porodice.
Drugi spektar bi mogao biti socijalni spektar. Ako usvojimo činjenicu da je porodica Horder ekscentrična porodica u tom slučaju se moramo zapitati da li je ekscentricnost legitimna, dozvoljena i do koje mere je društveno pa cak i medicinski priznata ili zdrava. Posebno za odrastanje jedne devojčice.
Posmatrano kroz pedagoški spektar ove prizme /romana, ovo je priča o odrastanju i učenju u nemogućim i o nemogucim uslovima. Liv zna kako da iscedi smolu iz drveća, zna da napravi strelu, da koristi nož, da ubije jelena, da odere zeca. Zna i da
piše. Ona zna pomalo i da čita. Misleći da je za život toliko i dovoljno ona raste kao šibljika na zabačenom ostrvu Danske, odvojena od sveta, pomalo kao dečak iz bajke „Bagdatski lopov“, pomalo kao Mogli iz „Knjige o džungli“, pomalo kao Robin Hud. Ona je devojčica sa lukom i strelom, mali hrabri ratnik i kao takva ona je i junak ove priče. Plašeći se da ne „izgubi“ svoje dete eventualnim upisom u školu, patološki vezan za svoju kćerku kao i za stvari, Jens se odlučuje za očajnicki korak simuliranja njene smrti. U tom smislu ovaj roman je teška porodična priča, velikih dramskih razmera.
Posmatranjem ovog romana kroz umetnicko – slikarski spektar dobijamo jasnu sliku izgleda ostrva prepunog divne crnogorične šume koja miriše na smolu ali dobijamo i sliku kuće i porodice bolesnog uma, otrovnu i patogenu.
Čitanje ovog romana je bilo i fascinantno i mučno u isto vreme. Kao neko zabranjeno voće. Lako se guta, teško se vari. Razlog moze biti i u autorkinom interesantnom stilu predimenzionisanja. Sve osobine živih bića i predmeta su ili unižene do minimuma ili uvećane do maksimuma. Ane Ril ovakvom naracijom daje odličan uvid u probleme kojim se suštinski bavi ovaj roman – otuđenost modernog čoveka koji kao mrav uhvaćen u kapi smole samuje u svojoj postelji od ćilibara. To je taj društveni spektar prizme.
Ovo je roman nam koji govori o strahu od gubitka i odvajanja, o iskoracima u svet za koji moraš biti spreman i izdržljiv. O lomovima duše, psihe i izraza očiju – od plačnih i lepih do tamnih i zlokobnih, hladnih kao kamen. Tako dobijamo Jensa Hordera, kao patološki primer umobolne osobe. Takve osobe se previše vezuju, bolesno vole i poseduju životinjsku želju za zaštitom onih koje vole. To je opsesivna i posesivna ljubav. Ane Ril u obličju trilera daje originalnu atmosferu drame pa čak, mogu reći, horora.
I taj horor, ta jeza, su jedan od spektara ovog romana jer ono što ne vidimo a slutimo i jeste najstrašnije. Posebno kada je priča ispričana kroz reči, nevine i za život u normalnim uslovima nepripremljene, šestogodišnje devojčice. Ovo jeste priča koju nam priča mala Liv.
Ane Ril je uspela da prelomi sve spektre koje ova prizma/roman čini i da nam pruži beskrajno uživanje i širenje maštovitosti. Tačnije, možemo učestvovati, a to je kod jednog pisca, za mene kao čitaoca, izuzetno važno. Od Ane Ril dobila sam prostor za razmišljanje i kvalitetan roman.
Iskreno se nadam da ćemo uskoro imati neki ponovni susret sa ovom talentovanom danskom autorkom.