POZNATA TAMA
Ejmi Endžel
Roman „Poznata tama“ je svojevrsna porodična drama, protkana ubistvom dve devojčice. Ovo je priča o ženi koja je uspela da pobedi tamu, da iskoristi centripetalnu silu vetrenjače i da izleti sa društvene margine.“
IZVINI, DEVOJČICE, ALI JA SAM TI, ETO ZAPALA, I TO TI JE
„Ja nikad nisam bio u Americi…i ne nameravam…“
Đorđe Balašević
Amerika nije samo Diznilend, Njujork, Brodvej, Peta Avenija, Cenral Park ili božićna jelka ispred Rokfeler centra. Nije ni Holivud, svetla Las Vegasa niti šampanjac iznad Grand kanjona, peščane plaže Floride.
Nije Amerika samo ona sa slika u turističkim agencijama i vodičima. Ejmi Endžel u romanu „Poznata tama“, dala nam je jednu drugu Ameriku, njenu poznatu, tamnu stranu kroz radnju, dešavanja i opise malog mesta u državi Misuri, gradića po imenu Baren Sprins.
Ejmi Endzel piše lepom, emotivnom rečenicom. Njenoj veštoj naraciji u ovom slučaju ne smeta ni ulični žargon koji koristi. Naprotiv pomaže i njoj i nama da shvatimo kakvo je mesto Baren Springs.
Već na koricama knjige vidimo vetrenjaču, tamnu boju boju pozadine i dve nasmejane devojčice. Prvi utisak je na mene ostavila baš ta vetrenjača i ona je, kao simbol, poslužila i za ovu recenziju i za dizajn fotografije.
Baren Springs je mesto sa jednom kafanom gde gosti mogu, ako stignu na vreme, dobiti u najboljem slučaju hamburger i ponfrit, ili pileća krilca kada ih baš posluži sreća. To je mesto sa jednim lokalnim striptiz barom gde vlasnik prodaje met, kokain ili heroin uz alkohol i vremešne dame koje plešu oko šipke. I tu počinje i završava se svaka zabava za žitelje tog grada.
Oni žive ili u siromašnim stanovima ili u kamp naselju, u prljavim, zapuštenim prikolicama i obično su alkoholičari ili zavisnici od meta. Za taj „obični, najniži“ sloj nešto drugo poput kokaina ili heroina je preskupo.
Ali , postoji, malo van grada, i šuma i rečica sa čistom i bistrom vodom, na čijo sej površini belasaju krljušti rečnih riba na prelamajućim zracima sunca. Postoji i onaj bogatiji deo grada gde žive odabrani, oni koji su na neki način „uspeli u životu“ pa otvaraju prodavnice sa ribolovačkom opremom ili servise za čamce. Oni uživaju u svojim malim vrtovima, bazenima u svojim malim dvorištima, nekoj vrsti luksuza ili imitaciji luksuza.
I … postoji, kao simbol, stara vetrenjača. To je jedna od onih tradicionalnih, starih američkih vetrenjača koja je služila nekad za napajanje stoke. Danas, sama i oronula predstavlja simbol ovog ubogog gradića na kraju sveta ali u ovom romanu predstavlja i simbol nečeg mnogo dubljeg.
Ona je simbol mesta gde se i pored njegove tame stanovnici osećaju „kao kod kuće“. Ona ovom ružnom gradu daje neku vrstu draži. Kao pera vetrenjače ljudi se oslanjaju jedni na druge, posebno kada nešto krene po zlu. Ljudi se drže zajedno, čuvaju tajne koje će ih u jednom trenutku progutati.
Karakteriše ih posebna, čista, iskonska i tvrdoglava volja za životom čak i onda kada bi možda najlakše bilo odustati. Na tu činjenicu, na taj osećaj pripadnosti, ljudi koji žive u ovom slepom crevu Amerike podsećaju sebe svakodnevno kad god, kao i glavna junakinja ovog romana, „požele da spale svoj grad do temelja“
Baren Springs iz romana „Poznata tama “ je mesto koje drži čvrsto svoje stanovnike kao centar vetrenjače svoja pera, centrifugalnom silom budeći u njima stalno i iznova kajanje zbog bekstva ali i povratka.
U ovom mestu plodovi haotičnog odrastanja se ogledaju kroz kasniju rutinu u ponašanju i robovanje navikama. Pecanje naprimer, koje je sada samo uživanje nastalo je iz navika stečenih u detinjstvu, jer mnogi tada nisu sa sigurnošću mogli znati kada će sledeći put imati da jedu jer su majka ili otac potrošili novac na drogu i alkohol ili leže danima obeznanjeni od njih. Takav je to grad, takvi su to ljudi.
Generacijama u tim ljudima i njihovoj deci tavori nada. To su oni koji žele, vrebajući retku priliku, da izađu sa margine i da im život pokaže svoju svetlu stranu. Obično nikada ne uspevaju.
Ali dešava se i suprotno. Ovo je priča o ženi koja je uspela da pobedi tamu, da iskoristi centripetalnu silu vetrenjače i da izleti sa društvene margine. Koliko je to teško i nestabilno pokazuje nam Ejmi Endžel u romanu „Poznata tama“.
Kratak siže romana
Roman „Poznata tama“, svrstan je u triler. Za mene ovo je porodična drama, iako roman počinje ubistvom dve devojčice, dvanaestogodišnjakinje. I to je sve. Mi čitaoci, ne vidimo ni ubistvo ni ubicu. U daljoj radnji romana nema krvi, nema ubistava, manijaka, serijskih bolesnika. Nema FBI-a, nema čak ni kvalitetnog istražitelja, detektiva. Imamo mesnog šerifa i jednog policajca. Koliko su ljudi obavijeni tamama svojih života pokazuje nam i činjenica da je u Baren Springsu ubistvo dve dvanaestogodišnjakinje je samo „još jedan loš dan“.
S druge strane vidimo Iv Tagret, glavni ženski lik, majku ubijene Džuni Tagret. Trudeći se ceo život, tačnije od onog trenutka kada shvata da nosi vanbračno dete, da izađe iz svoje mračne prošlosti. Koristi onu silu vetrenjače, bori se protiv okrutnog vaspitanja majke zavisnice, sopstvenih gena, nesigurnosti, straha od samoće i svakodnevice, straha od ponovnog tonjenja u tamu sredine iz koje je pobegla. Ipak, gušeći se u sostvenom bolu i nemoći, jedino mesto gde Iv može da plače je krilo njene majke. I jedino njena majka može da joj da pravi savet: ustani, bori se, nađi, zgazi, uništi.
Da li će se u Iv probuditii bes i inat, okrutnost? Da li će njena nepokolebljiva rešenost da pronađe ubicu svoje kćeri dovesti do skidanja mračnih zavesa, porodičnih tajni, laži koje to prestaju da budu kad neko duboko veruje u njih….? Ono što sada čini Ivinu suštinu je bes majke. Od tog besa, kao ni od majčine ljubavi, ne postoji ništa snažnije, u slučaju besa i razornije, prodornije. Iv više nema šta da izgubi. Nema razlog ni za finoću niti za nastavak svog života.
Zato, kao na vetrenjači, okreće krug vraća se u majčino naručje, u prikolicu iz koje je potekla kao po dozvolu da sledi svoj nagon. Vraća se po poslednju, najvažniju lekciju u očajanju shvatajući da niko osim nje neće pronaći osobu koja joj je ubila kćerku i postaviti mu pitanje „zašto“.
Aspekti u romanu „Poznata tama“
Prvi aspekt – BEKSTVO
U romanu „Poznata tama“ Ejmi Endžel nam oslikava ogoljenu dušu američkog društva, otuđenost pojedinca, gde jedina želja jedne majke kao što je Iv Tagret, da ona ne bude majka kao što je bila njena sopstvena. U tom nastojanju spasla ju je njena kćerka. Stvorila je od nje osobu koja brine , koja želi da se izvuče iz blata, iz prašine, iz prikolice.
Koja želi da bude drugačija.Sada, kada tog razloga više nema, ostaje joj samo usamljenost iz koje ne želi da pobegne. Paradoksalno iz tog stanja, kao na vetrenjači, u krug, njena majka, od koje je pobegla vraća je u stvarnost, pokazujući joj put koji vodi smirenju. Ako je osveta taj put onda joj je pokazala osvetu, dala suštinski alibi za osvetu.
Drugi aspekt – KRIVICA
Drugi aspekt razmišljanja Iv Tagret je aspekt krivice. U neprestanom preispitivanju Iv kažnjava samu sebe neprestanim bolom i patnjom. I ponovo, kao na vetrenjači, taj neprikosnoveni centar život, vuče je i izbacuje svojom centripetalnom silom u želju da se bori. Između reči „život“ i reči „majka“ pisac nam stavlja znak jednakosti. Iv oseća da joj duša prepuna nazubljenih ivica, navikla na oprez, nakratko smekšala Džuninim rođenjem, ponovo postaje ubojito oružje, nezaustavljivo, oštro i precizno usmereno ka krivcu.
Iv oseća sveopštu tugu i gnev i prema nepoznatom ali i prema roditeljima druge nastradale devojčice Izi. Prema njihovoj savršenoj kućici, baštici, drugačijem staležu, drugačijem vaspitanju što je ponovo vraća na pitanje da li je sama negde podbacila.
U neprekidnom samoprekorevanju i ispitivanju, okrivljavanju drugih Iv saznaje ponešto i o sebi ali i o majci Džunine drugarice: ma koji izbor napravile sve je vodilo samo ka jednome – obe devojčice su nastradale zajedno u parku ovog grada na margini sveta.
Treći aspekt – PORODICA
Jedan od aspekata Ejmine analize društvenog miljea iz koga je potekla Iv je i aspekt odnosa Iv i njenog brata Kala koji se , kao i Iv, spasao života sličnog majčinom, postavši uzorni član društva, policajac. Ali uvek postoji ono nešto što vraća korenima, počecima, samom rođenju. To nešto liči na kamenčić u cipeli koji uporno žulja i kada hodaš pažljivo.
On će stajati, smetati, terati te da stalno hodaš pažljivo, da čuvaš leđa. I da, da osećaš iznova bes. On ti ne da da zaboraviš, uvek te vraća na onaj bes koji toliko liči na bes u kom su Iv i Kal rođeni, bes njihove majke. Poražavajuće je saznanje da si takvim besom obeležen ali i produktivno u Ivinom slučaju jer joj samo on pokazuje put napred. Da li je to put osvete, pravde, i da li je opravdan nju više ne interesuje. Ona je potpuno svesna šta sve jedna majka mora da uradi da bi zaštitila svoje dete ili osvetila svoje dete.
Da li je to ulazak u opasnu zonu jednog narko kluba ili pružanje seksualnih usluga jednom šerifu to više nije važno. Ne za uspavanog lava koji se probudio u Iv. Patnja, istina je, ne bira žrtvu. Ponekad je možda bolje prepustiti se udarcima patnje koja udara jako ne mareći ni za pol ni za uzrast, niti ju je briga kako smo odrastali. Istina je, nesumnjivo, i to da je možda bolje i pametnije ne tražiti odgovore, da su odgovori ponekad bolniji od samog pitanja i patnje. Ali sve ovo ne važi kada je u pitanju bes jedne majke.
A on traži odgovore. I Iv nastavlja da traži odgovore, ne prihvatajući „NE“, sklapa kockice, u nekim trenucima se pitajući da li uopšte želi da budu sklopljene, kao u bunilu kopa dalje i dublje loveći tajne, odavno zakopane, svesna i činjenice da ne možeš naći ono što ne želi da bude nađeno. U ovom slučaju to su samo i jedino dve stvari: odgovori i krivac.
Četvrti aspekt – VASPITANJE
Aspekt vaspitanja u porodicama poteklim iz prljavštine kamp prikolica, droge, alkohola, zavisnosti je jos jedan u nizu aspekata sagledavanja romana „Poznata tama“. Ako uzmemo zdravo za gotovo da u takvim porodicama u suštini i nema vaspitanja, da je ono nepoznato ovim ljudima Ejmi Endžel će nas demantovati još na prvim stranama pa do poslednje ispisane stranice.
To je možda vaspitanje na koje nismo navikli, koje u našim životima ne zovemo vaspitanjem ali ono je u životima Ejminih likova jedino moguće i pravo. I ako citiramo Ejmi kroz reči njene junakinje Iv:
„Bio je to lajtmotiv mog detinjstva. Refren, poznat mi kao moje sopstveno ime. Znala si šta sledi. Te četiri jednostavne reči bile su opravdanje za svaku moguću vrstu kazne.“,
shvatićemo da su kazna i nagrada bile u glavama takvih roditelja kao što je Ivina majka, ne samo kazna i nagrada nego jedna vrsta ozbiljne škole i pripreme za život koji čeka njihovu decu. Jedi ili ćeš biti pojeden. Lovi ili ćeš biti ulovljen. Ubi ili ćeš biti ubijen. Osveti se ili ćeš biti uništen bolom. Vaspitanje:oko za oko, zub za zub.
Bez diskusije, bez dublje analize ili filozofije jer…“Niko ne uzima ono što je tvoje, ne dok još možeš da mrdaš.“ Istovremeno, taj roditelj, instinktom životinje, pušta svoje dete u takav život ali dobro posmatrajući izdaleka, obraća pažnju šta se dešava oko njega. Takvo vaspitanje nije svojstveno ljudskom biću niti je blisko našim sadašnjim merilima i shvatanjima.
U takvoj sredini kao što je Baren Springs, u gradiću na kraju svih krajeva, ono je jedino moguće. I jedini način da u takvoj sredini pripremiš dete za sve što ga čeka u životu je sam se žrtvovati. Najveću žrtvu prinosi majka time što postaje „nemajka“ svom detetu, okrutna i stroga mora da stegne srce i naoštri dušu. Da postane lavica.
Ma koliko bežali, izdvajali se ili se trudili i obećavali da će prevazići takav život, da nikada neće krenuti stopama svoje majke tuga je preplavila i preobratila i Iv i Kala i zbog nje postaju ono što su nekad bili.
Peti aspekt – SPIRALA
Kao po komandi vetrenjače koja se vrti snagom svoje centrifugalne i centripetalne sile, ona crta životnu spiralu iznad ovog grada.
Prva tačka te spirale je samo ROĐENJE, iz te tačke počinje da se stvara spirala preko VASPITANJA koje je je ujedno i PRIPREMA ZA ŽIVOT, ulazimo povučeni centrifugom, u sam njen centar, kao centar uragana.
Iznova i iznova u sam i ogoljeni ŽIVOT i sve ono, i lepo i ružno, što on nosi. Važno je samo živeti ga. Džunin život, za Iv je bilo kratkotrajno bleštavilo koje je brzo uronilo u senku.
I nije slučajna Ivina rečenica upućena majci:
„Opet sam ti kćerka.“ … „Zato što ponekad morate da popijete otrov koji vam je namenjen. Da odvagate sve mogućnosti i odaberete onu koja će vas satrti najmanje. Da se dobro zagledate u sebe, dobro i dugo u taj mrak koji stanuje u vama.“
Od Manjinih naslova velika preporuka za ovaj roman. Pozdrav, do nekog sledećeg naslova.
Preporuka Vin