Peta žica

05/03/2021

Peta žica

Branislav Janković

 

Iskušenje – iskupljenje

 

Čtanje knjige u paru sa nekim je mali čitalački klub koji inspiriše i bodri. Moja prijateljica Slađa i ja smo otkrile da nam to prija, i uspevamo čak iako ne živimo u istom gradu, čak ni u istoj državi. Ovog puta….pročitajte šta za blog piše: Slađana Ninković Rupar

 

Kaže meni moja draga prijateljica po knjizi, a od juna i po svemu ostalom (našle se slične duše) Marijana Gajić Mihailović: ,,Hajde da zajedno pročitamo ovu knjigu i da usput razmjenjujemo mišljenja”.

I tako, krenemo mi juče na podne da čitamo, i nismo se odvajale od knjge do poslenje glave (200 stranica). Nju smo ostavile za danas (30 stranica), da nam se slegnu svi dotadašnji utisci pa da rezimiramo mišljenja. Ja, kao neko odrastao u duhu pravosavlja držim se duhovnog, ona, kao neko realan, drži se svjetovnog. Ta naša zdrava prepiska, doživljaj, osuda, oporavdanje, činjenica da je muško pisalo u prvom licu iz aspekta žene,… Ma, mnogo toga smo se dotakle, da je ova knjiga dostigla filozofsko tumačenje nas dvije, koje smo tako male da ne znamo koji konačan stav zauzeti.

Da li je ubistvo u zaštiti drugog, onog ko ti je sve na svijetu, opravdano i da li je pokajanje stvarno iskreno, ako bi se, ne daj Bože, ponovo došlo u situaciju da se isto uradi? Da li je uplitanje ljudi, koji su dragi, u zločin opravdan; hoće li pronalaženje Boga u sebi, iako je do tada On bio nepoznanica, pomoći u pronalaženju sopstvenog mira…. Mnogo pitanja, mnogo tumačenja.

Voljela bih da neko označi autora, pa da čujemo i njegovo mišljenje.

Sa sajta Lagune prenosimo deo sadržaja knjige “Peta žica”

 

Priča o ženi koja se ogrešila o Boga da bi pobedila đavola u sebi

Moje ime je Teodora Kaluđerović… Imam samo sestru…
Ako je iko pipne… ubiću ga.

U samo jednom trenu, život mirne violinistkinje pretvorio se u mahnito bekstvo pred zločinom koji je počinila. Ne želeći da se preda, ona odlazi jedinom čoveku koji je može sakriti. To je iguman Tadej, njena prva ljubav, koji joj pruža zaštitu u svom manastiru i pravi od nje lažnu iskušenicu.

Naizgled mirni dani među monahinjama biće prekinuti dolaskom zla pred kojim Teodora mora ponovo da beži. Sada već kao lažna monahinja, odlazi u selo sa zadatkom da ponovo podigne srušenu crkvu u kojoj sveće ne gore.

Ali njen greh prati je u stopu, i kada se iznenada desi ljubav, Teodora će se zapitati ko je to zapravo iskušava – Bog ili đavo.

Vrh strane