NA ZAPAD SA ŽIRAFAMA
Linde Ratlidž
Roman „Na Zapad sa žirafama“ je inspirisan neverovatnom istinitom pričom o dve žirafe koje su osvojile srce Amerikanaca tokom Velike depresije.
SINOPIS SA SAJTA LAGUNA
Poznavao sam malo pravih prijatelja, a dva su bile žirafe…“
Vudro Vilson Nikel ima sto pet godina i oseća da mu se primiče kraj. Ali kad čuje da su žirafe vrsta koja izumire, prisetiće se nezaboravnog iskustva koje bi bilo šteta ne podeliti sa drugima pre nego što njegovo sećanje zauvek nestane s njim.
Godina je 1938, a Velika depresija i dalje traje. Nad Evropom se nadvila Hitlerova pretnja, a Amerikanci vape za čudom. I pronalaze ga i to u dve žirafe koje su pukom srećom preživele uragan koji je zahvatio brod kojim su prevezene preko Atlantika. Usledilo je dvanaestodnevno putovanje u posebnom kamionu za isporuku prvih žirafa do Južne Kalifornije i zoološkog vrta u San Dijegu. Vozio ih mladi Vudro iz Teksasa. Sve je moguće.
Inspirisana istinitim događajima, ova priča prepliće stvarne ličnosti sa izmišljenim likovima. Tu su prva žena direktor zoološkog vrta na svetu, simpatični starac intrigantne prošlosti, mlada tajnovita fotografkinja i razni probisveti živopisniji od samih žirafa……
PUTOVANJE VEKA U ROMANU NA ZAPAD SA ŽIRAFAMA
Nisam bila ni svesna da roman „Na zapad sa žirafama“ Linde Ratlidž uopšte postoji dok me Iva Burazor ljubazno nije pozvala da na tribini Laguninog književnog kluba govorim o njoj. Rado sam se odazvala pozivu i pročitala knjigu koja se lepi i za srce i za prste.
„Poznavao sam malo pravih prijatelja, a dve su bile žirafe, jedna koja me nije ritnula i ubila i jedna koja je spasla moj bezvredni sirotinjski život i tvoj vredni, dragoceni.“
Ovim komičnim, dirljivim, slatkim rečima počinje naša topla priča. Našla sam se pred nadrealno živom slikom: stari vojnički kovčeg, u njemu figurica žirafe i dnevnici puni uspomena. Shvatila sam da pred sobom imam testament jednog starca koga čine samo njegova sećanja. Ništa sem njih nije imao da ostavi za sobom.
Ona svedoče o teškim vremenima Velike depresije u Americi kada je „gladovanje bilo osnovno stanje stvari“, te su ljudi pogođeni „Crnom nedeljom“ (jednom od deset najvećih kataklizmi čovečanstva) iz Činije prašine težili odlasku, bekstvu prema čistom i svetlom kalifornijskom nebu.
Ne bih vam pričala o sinopsisu dela, lako ga možete pronaći na Laguninom sajtu, pričala bih vam o svom doživljaju ovog senzacionalnog romana. Inspirisana istinitim događajima ova priča prepliće stvarne sa izmišljenim likovima, što radnji romana daje filmsku dinamiku i svrstava ga (po meni) u žanr epske sage.
Najpre da kažem da roman „Na zapad sa žirafama“ ima šesnaest poglavlja koja, sa prologom i epilogom, predstavljaju jednu svojevrsnu pisanu razglednicu Severne Amerike. Svako od ovih poglavlja nosi naziv severnoameričke države kroz koju je prošla neobična družina vršeći svoj epohalni zadatak.
Ko su oni i zašto epohalni? Tajanstveni, mudri starac, Stari i siromašni mladić Vudro Nikels, skitnica i sitni lopov imaju zadatak da prevezu dve žirafe, same po sebi osetljive životinje, od njujorške luke do zoološkog vrta u San Dijegu. Taj poduhvat, s obzirom na stanje poluraspadnutog, ali specifičnog kamiona kojim se žirafe prevoze i s obzirom na dužinu i kvalitet samog koridora K69, te 1938. godine čini se skoro nemoguć, te stoga i epohalan.
Svako od ovih poglavlja priča neku svoju priču kao zaokruženu celinu i ima svoju filozofiju. Zajedno ona čine niz kratkih životnih škola i postulata. Ovo putovanje za glavnog junaka Vudroa Nikelsa, dečaka iz Činije prašine, zaista i jeste životna škola.
Siroče, gladno ljubavi, vozeći svoje putnike ovim dugim i neobičnim putem odrastao je spašen milošću jednog mudrog, plemenitog starca, dve žirafe koje su ga gledale svojim visokim očima punim poverenja i uz pomoć hrabrosti i požrtvovanosti jedne mlade devojke. Stoga možemo reći da je Vudro i metaforično i realno na ovom putu doživeo svoje punoletstvo.
Ratlidžova je kao vrsni psiholog kroz svoj roman obradila mnoge teme vezane za sazrevanje mladih ljudi, ali i teme koje bole društvo u celini. Izdvojila bih rasizam i siromaštvo kao one koje su bolne za svako društvo. Tu je i pitanje etike lova, izbora, suočavanje sa iskušenjima i posledicama odluka koje donosimo.
Autorka romana „Na zapad sa žirafama“ je jasno ukazala na razlike i sličnosti između životinja i ljudi. Konkretno, govori o instinktu koji poseduju životinje, što je kod ljudi nešto najbliže „šestom čulu“. Ovo su samo neke od tema kojim obiluje ovaj roman. Svaka od njih uči nas nečemu novom i vrednom, pitko i nepretenciozno.
Zatvarajući poslednju stranicu zaključila sam da mogu poručiti čitaocima da ne moramo bezuslovno voleti životinje da bismo voleli ovaj roman. Potrebno je da volimo život, da razumemo njegovu duboku filozofiju.
Knjiga „Na zapad sa žirafama“ je za mene bila svojevrsna sublimirana mapa uma ljudskog, ali i životinjskog bića. Nadasve, ovo je roman o empatiji i ljudskosti, o pružanju ruke spasa! Ovo je roman o drugim prilikama kojih je u životu malo i koje bi trebalo mudro prigrliti.
Ako se odlučite da se prepustite ovoj avanturi sigurna sam ćete se ponekad nasmejati. Znam da ćete ponekad i zaplakati. Ali ja vam obećavam – divno ćete se provesti! Uživaćete u ovoj toploj priči!
Preporuka Male velike stvari