Druženje sa Marijom Miketić
Druženje sa Marijom Miketič, izuzetnom književnicom i pored kišne večeri ništa nije moglo da poremeti. Marija je jedna divna vesela žena, neposredna, otvorena od koje se bilo teško rastati.
Mariju Miketić sam upoznala preko njenih fantastičnih romana. Zbližile smo se posle mog prikaza njene sjajne knjige „Crveni ibis“ koja me je inspirisala kao retko koja knjiga do sada. Rešile smo da se vidimo i upoznamo. Vrlo brzo se Manja
Tako smo se jedne kišne večeri srele da popijemo kafu, a kafa se pretvorila u večeru i duži razgovor. Marija je jedna divna vesela žena, neposredna, otvorena od koje se bilo teško rastati. Osećale smo obe kao da naše poznanstvo traje već godinama. Nadam se ponovnom susretu uskoro.
Biografija Marija Miketić, preuzeto sa Vikipedija
Marija Miketić je srpska književnica sa regulisanim statusom samostalnog umetnika. Član je Udruženja književnika Srbije. Do sada je objavila pet romana.
Rođena je 19. februara 1975. godine u Beogradu. Veoma rano je ušla u svet književnosti. Kao predstavnik škole, pisala je za maturantski časopis Šta hoćeš?.
Kao dugogodišnji saradnik Svetosavske Omladinske Zajednice pri Hramu Svetog Aleksandra Nevskog, sarađivala je na stvaranju prvog srpskog časopisa za borbu protiv sekti „Beogradski dijalog”, u kome su objavljivani njeni autorski ili priređivački intervjui.
Radila je u duhovnom centru „Sveti Ava Justin Ćelijski“, u okviru izdavačke kuće „Manastir Ćelije“ i sarađivala na ediciji Od utopije do košmara u izdanju „Svetogore“.
Živi i stvara u Beogradu. Udata je za uspešnog preduzetnika Mladena Bajića i majka četvoro dece: Strahinje, Srne, Andrije i Dalije.
Izdavačka kuća Evrobuk 2014. godine objavljuje njen roman Evgenija Hajden, istorijsku psihološku romansu o Srbiji s kraja 19. veka, dinastiji Obrenović i ljubavnici kralja Milana Obrenovića.Za samo nekoliko meseci, roman doživljava drugo izdanje.[2]
U oktobru 2015. godine ista izdavačka kuća je objavila njen drugi roman pod nazivom Krv u ledu. Ovoga puta je u pitanju potresna porodična saga o tri generacije jedne porodice i strašnom grehu koji ih prati. Roman se zasniva na svarnim ličnostima i istinitim događajima, pa se može smatrati i autobiografskim delom.[3]
U oktobru 2018. godine izdavačka kuća Evrobuk objavila je njen treći roman Crveni ibis. U pitanju je psihološka drama sa elementima trilera, priča koja govori o majci spremnoj na sve kako bi zaštitila svoje dete.
Roman Svedok objavljen je u izdanju izdavačke kuće Slovensko slovo leta 2019. godine, u okviru projekta Edukacija mladih o verskim sektama i kultovima koji je podržala i sufinansirala gradska opština Zemun.
Reč je o apologiji koja opovrgava zablude pseudohrišćanskih verskih organizacija, baveći se uporednom teologijom kroz romansiranu ispovest mlade devojke koja pokušava da pobegne iz kandži sekte.
Leta 2020. godine, u jeku pandemije korona virusom, u izdanju Slovenskog slova, objavljen je peti roman književnice Marije Miketić pod nazivom Zakon semena. Roman predstavlja preplet istorijske i savremene ljubavno-avanturističke teme.
Zadire u 16. vek, u najmračnije doba srpske istorije i u sam osvit srpske štampe. Monah Teodosije, prvi srpski štampar, centralna je figura ovog romana.
Nagrade i priznanja
Kako je nasilje u porodici glavna tema romana Krv u ledu, u okviru manifestacije „Dani aktivizma za unapređenje rodne ravnopravnosti”, Panonska škola zdravlja Mariji Miketić dodeljuje Nagradu za žensku izuzetnost.
Opis Krv u ledu, sa sajta Delfi knjižare
U vremenskom rasponu od bezmalo jednog veka, od 1920. godine do prve decenije 21. veka, proteže se priča o usudu dveju porodica čije su se sudbine posle jednog tragičnog događaja čudnim nitima isplele.
Kad obesni oficir Jefta Protić, tek pristigao sa bojišta, obeščasti devicu koja se nakon porođaja baca sa litice u reku, njeno samoubistvo i osramoćen ugled, ostaju kao neprebolna rana i sramni znak koji će obeležiti tri generacije porodice Protić.
Kroz bratsku mržnju, izdaju, gubitak imanja, nasilje, alkoholizam i bolesti, a naposletku i ubistvo – nasleđe nečiste krvi prenosi se s kolena na koleno sve dok ga potomci kao teško breme ne skinu sa svojih pleća.
U ovom slojevitom i višeznačnom romanu, koji se može odrediti kao psihološki, religiozni i porodični, autorka je uverljivo, sa osеćajem za duboko poniranje u psihologiju ličnosti, dočarala onu
Nastasijevićevsku ranu bez prebola koja ne zaceljuje, a snagom ličnog iskustva i neverovatnim pripovedačkim darom uspela je da u srpsku književnost po prvi put na umetnički način uvede temu položaja žene na selu u Zapadnoj Srbiji.
– Svetlana Kurćubić Ružić, Politika, Kulturni dodatak, 2016.
Opis Crveni ibis
Jana je imala sedam godina kada je dospela u dečji dom, deleći sudbinu sa još dve napuštene devojčice. Sve tri su izgubljene, a njihova vaspitačica helena ima surovu nameru da nijedna ne bude pronađena. Nikada.
Taman što su pomislile da je zaborav zacelio sve njihove rane, prošlost je našla način da se vrati. Nesvakidašnji amulet – poznat kao crveni ibis – podsetiće ih da stari duhovi nikada ne miruju.
Nakon burnih događaja, Jana se budi u psihijatrijskoj bolnici, uverena da je njen sin postao plen predatora koji je godinama progoni. Kada je puste na kućno lečenje, kreće u potragu za istinom, ali kod svojih najbližih nailazi na zid tišine.