Krv u ledu

19/02/2021

“Krv u ledu”

Marija Miketić

 

Zlo seme porodično

 

Poželela sam da pročitam ovaj roman zbog preporuka. Srećna sam što sam ih poslušala. Što sam  verovala.

Marija ne piše, Marija se igra rečima. Njen izraz, njena rečenica je kao rima. Kao stih koji spaja ono arhaično i ono moderno naratorstvo.

U romanu “Krv u ledu” Marija nas vodi, sigurno i predano, u samo srce Srbije gde se zna da kada u plodnu zemlju nepreglednih malinjaka poseješ zlo seme iz njega samo zlo može nići. Zlo koje kao mnoge vrste višegidišnjih korovskih biljaka teško možeš opleviti, iskoreniti. Čvrsto ali nežno, držeći nas za ruku kao dete, šeta nas Marija Miketic kroz malinjake, šume, gradove, kroz generacije i generacije nosioca i prenosioca zla, preko onih koji mu se suprotstavljaju. I sve vreme dok sam čitala kao da sam osećala dodir te ruke. Neko tajanstveno “hajde, ne oklevaj, ne boj se, idemo dalje, dublje još dublje do suštine”. U ovom romanu glavnog lika, po mom skromnom mišljenju nema. Glavni likovi su zlo i dobro u ljudskim obličjima. Moram da se poklonim našoj Mariji Miketić. Bravo, bravo, bravo! Teška, potresna, genijalna knjiga. Kakva sreća što sam je pročitala!

Sada….pa sada idemo dalje na drugi nastavak “Svedok”. Hvala, Marija!

Na Manjinim naslovima možete pročitati i osvrt na fantastično delo Marije Miketić, “Crveni Ibis”.

Vrh strane