SNAŽNA ODANOST DVE SESTRE U ROMANU
JUŽNO PREDGRAĐE
Donatela di Pjetrantonio
U romanu „Južno predgrađe’’ Donatele di Pjetrantonio govori o dvema sestrama koje ponovo spajaju delove svog života nakon više godina razdvojenosti usled tragedije koja je zadesila porodicu.
Ovo predgrađe ne postoji kao turistička atrakcija. Nećete ga pronaći na blistavim fotografijama iz turističkih vodiča. Naći ćete ga u romanu „Južno predgrađe’’, te će vas možda njegova autorka Donatela di Pjetrantonio zainteresovati da na svojim putovanjima malo vremena odvojite za ovakva mesta i njihove stanovnike.
„Ovo ti je bio znak’’, rekla je mašući mi haljinom ispred lica.
Južno predgrađe
Donatela di Pjetrantonio
ZNAK, SUDBINA ILI KLETVA?
U romanu „Južno predgrađe’’ Donatele di Pjetrantonio govori o dvema ženama, dvema sestrama koje ponovo spajaju delove svog života. Autorka u ovom romanu, koji je kod nas izdala Booka, nastavlja priču započetu u romanu „Vraćena’’, istog izdavača.
Na samom početku – jedan savet čitaocima: od velike je važnosti da najpre pročitate roman „Vraćena’’, kako biste potpuno ušli u suštinu odnosa sestara kod Donatele di Pjetrantonio. Time bi sebi objasnili njihove postupke, životne stavove i životne puteve koji se u jednom trenutku razdvajaju.
Romanom „Južno predgrađe’’ Di Pjetrantonijeva nastavlja priču započetu u romanu „Vraćena’’, s tim što njena protagonistkinja ovoga puta preuzima glas odrasle žene. Njena prošlost je njena kletva, kao i splet mnogobrojnih „nedostajanja’’ koja se vraćaju, progone je, ali joj i pomažu da shvati da u životu uvek postoje neki novi počeci.
SINOPSIS
Radnja romana „Južno predgrađe’’ počinje povratkom neimenovane devojčice, sada odrasle žene vraćene u Južno predgrađe. Jedan poziv i jedan tragični događaj prekinuće njen život u Grenoblu, gde je ostvarila karijeru akademskog profesora italijanske književnosti.
Mislila je da se nikad neće vratiti u rodni grad. Ipak, ona se vraća u Abruco, u kom je nekada živela u Peskari sa svojim tadašnjim suprugom Pijerom. U zabačenom južnom predgrađu ovog grada i dalje svojim nesigurnim životom, živi njena divlja i nepromišljena sestra Adrijana.
Adrijana je tokom godina često zavirivala u naizgled savršrni život svoje sestre, noseći sa sobom tugu i bes potlačene ljubavi izmučene žene. Međutim, iako možda nije bila svesna toga, donosila je i njihovu zajedničku prošlost i nasleđe.
Nasleđe je osnovna okosnica romana „Južno predgrađe’’ i polazna definicija porodice kojom Donatela di Pjetrantonio definiše svoj roman.
Šta se desilo i zašto je savršeni život ove protagonistkinje iznenada prekinut?
Kada pročitamo roman „Južno predgrađe’’, to jasno vidimo.
BITI NAPUŠTEN
Dve sestre imaju zajedničku prošlost koju su izgradile uprkos siromaštvu, životu sa nezainterosavanom i umornom majkom, grubim ocem i brojnom braćom.
Njihova zajednička prošlost je kao molitva koja se nikad naglas ne izgovara. Neizrečene reči prelivaju se se tokom godina u njihove postupke, njihove životne izbore i navike.
Jedna od najjačih i najtežih navika koju su godinama unazad sticale junakinje romana „Južno predgrađe’’ je navika napuštanja. Biti napušten za njih je postala normalnost, njihova mantra.
Napuštenost koja je snažno opisana u ovom romanu, kao da je sačinjena od mnogo sitnih napuštanja koja se vuku jedna za drugom. Na taj način napuštenost postaje sve teža, kao jaram, kao velika kotrljajuća grudva snega. Postaje jednostavno – navika.
Iz poglavlja u poglavlje roman „Južno predgrađe’’ neprestano prepliće priče dveju sestara. Preplitanjem priča, Donatela di Pjetrantonio ukazuje na činjenicu da je onima koji se ne bave svojom prošlošću suđeno da je se nikada ne oslobode.
Donatela di Pjetrantonio govori o minijaturnim, ali složenim pukotinama koje se otvaraju u dušama svih najvažnijih likova „Južnog predgrađa’’. Vrlo brzo, shvatićemo da se pukotine šire u zjapeće kratere nasilne i nepredvidive kao zemljotres.
Čitaoca će pogoditi njihova ogromna glad za ljubavlju ali, paradoksalno, i želja da se oslobode ljubavi koja im je u ranom detinjstvu preneta od strane porodice „na svoj način’’, ne nužno razuman i ne nužno pravilan.
Takav način je prosto stečen i jedini koji su roditelji upoznali svojim vaspitanjem. Preciznije rečeno, sestre su godinama skupljale mrvice roditeljske ljubavi, pažnje i naklonosti.
SKUPLJAČI TUĐIH ŽIVOTA
Južno predgrađe, po kom je Donatela di Pjetrantonio zapravo i nazvala svoj roman „Južno predgrađe’’, oblast je u Peskari u koju se Adrijana sklonila u potrazi za utehom koju nigde drugo nije mogla da pronađe. Njene reči to i potvrđuju:
„Ono što imamo ovde ne može se naći ni na jednom drugom mestu.’’
Južno predgrađe
Donatela di Pjetrantonio
Gde je i šta je to mesto spasa? Grad u gradu sa posebnim mikrokosmosom gde komšije skupljaju tuđe živote u nedostatku svojih ličnih. Tako se stvara jedan saživot svačijeg i ničijeg u kom se se ljudi osećaju sigurno.
Neosporan je spisateljski talenat Donatele di Pjerantonio da personifikuje predmete, pojave, gradove. Tako i njeno „Južno predgrađe’’ postaje roman u kom glavnu ulogu zaista ima to predgrađe samo po sebi.
Ono je mali grad u velikom gradu gde se život usporava, disanje umiruje. Vaduh je ispunjen mirisom soli, mora, algi, pržrnog belog luka, maslinovog ulja i ribe .
Komšijska deca su svačija deca, pa svako pazi na njih, grdi ih, mazi ili čašćava. Žene uglavnom imaju pokoju masnicu na licu, ali nasmejano gledaju u more čekajući svoje muškarce da se vrate sa pecanja kako bi svežu ribu prodavale na pijaci. Deca hodaju bosa po lokvama morske vode pomešane s kišnicom.
Ti spori udasi i izdasi, život kao na usporenom filmu upravo i vezuje stanovnike predgrađa. Drži ih podalje od sveta. Ono je i krst i užitak za stanovnike Donatelinog „Južnog predgrađa’’.
Tako se oseća i Adrijana koja je u predgrađu voljenija nego ikad, ali je više nego ikad u opasnosti. Negde na putu između ljubavi i besa izgubila je svoj san o „vetru u kosi dok plovi sa Robertom na njegovom malom čamcu’’.
Roman „Južno predgrađe’’ je tanka nit koja povezuje tri mesta: Peskaru, Južno predgrađe i roditeljsku kuću dveju sestara, izolovanu u unutrašnjosti. Tri mesta, tri trenutka i tri istine koje se ne mogu posmatrati hladno i objektivno.
Prosto čitalac ne može samo da gostuje u ovom romanu. Mora ga živeti. Svaki čitalac koji je spreman da jedno vreme živi sa romanom „Južno predgrađe’’, što će mu Di Pjetrantonijeva omogućiti svojom sugestivnom naracijom, ostaće odvučenog pogleda u sećanja i nostalgiju.
Možemo slobodno reći da je „Južno predgrađe’’ roman-grb, roman-zaštitni znak, amblem svih predgrađa duž cele jadranske obale.
PUTEM IZMEĐU REDOVA
U ovom poglavlju govorimo o NARATIVNOM STILU Donatele di Pjetrantonio. Moćna reč autorke romana „Južno predgrađe’’ omogućava čitaocu da se i sam nađe u centru radnje i da uđe u karaktere likova. Autorka je veoma sugestivna i ubedljiva spisateljica. Ne ulepšava svojim pripovedanjem ni mesta radnje niti likove o kojima piše.
Kod Donatele je sve kristalno jasno bez nepotrebnih stilskih figura i epiteta tamo gde im nije mesto. Zbog takvog načina pisanja Donatela me je „kupila’’ svojim prvim romanom „Vraćena’’. Čitanje romana „Južno predgrađe“ u meni probudilo obožavanje ove autorke.
Njena naracija kao da se stapa sa slikama i bojama, zvukovima i mirisima, rečju – raznovrsnošću oblasti Abuca. Njena reč je sirova i direktna poput planinskog hladnog vetra koji seče, a istovremeno duboka i evokativna, kao da izranja direktno iz dubine mora.
Njena naracija teče veoma brzo, ali ostavlja duboke tragove u čitaocu. Tragovi likova o kojima se čita dugo ostaju u mislima čitaoca i vrlo teško se brišu, zaboravljaju. Prosto, ne možete ih se otarasiti.
ZAKLJUČAK
Mnogi su roman „Južno predgrađe’’ definisali kao noćni roman. Shvatila sam da je i mene uvukao u neko stanje noćnog nemira, ali sam se vrlo brzo našla u udobnosti neminovne i blistave zore.
Reč izdavača:
Fenomenalan nastavak bestselera Vraćena, uzbudljiva i emotivna priča o neugodnim istinama i izneverenim očekivanjima, kao i o žestokoj odanosti dve sestre koja opstaje uprkos njihovim različitostima.
Uži izbor za nagradu nagradu „Strega“ 2021. godine.
Knjigu možete poručiti na sajtu izdavača BOOKa
Preporuka: Voda u jezeru nikad nije slatka