DIOROVA TAJNA
Nataša Lester
Roman „Diorova tajna“ Nataša Lester koncipirala je na moderan i interesantan način. Uplitanjem prošlosti i sadašnjosti dala je romanu životnost i on na taj način postaje interesantna i emotivna priča a ne suvoparno nabrajanje istorijskih činjenica. Obzirom da roman prati dve uporedne radnje koje se prepliću ovakav način pisanja daje romanu izuzetnu dinamiku te nam ni u jednom trenutku nije dosadan.
MISAO U PLAVOM U ROMANU „DIOROVA TAJNA“
„Moj Bog, ima plave oči,
Moj Bog je protiv kraljeva noći,
Da letim ko drugi tražim pravo,
Sklopiću ruke i misliti plavo. „
„Plava ptica“
Sanja Ilić&Balkanika
Ne sećam se kada je ovoliko emocija u meni izazavao neki roman. Ne plačem često. Sada sam plakala. Zbog Skaj, zbog Margo, zbog, Katrin, zbog Nikolasa, zbog Liberti … zbog mnogih sudbina junaka ove priče. Kažu da su suze ok. Kažu da je plakanje zdravo. Ne znam da li je to tačno ali osećam se dobro jer sam pročitala divnu knjigu o kojoj sam poželela da vam pričam. I evo moje priče.
LET U PLAVO
Da li ste ikada razmišljali o činjenici da sve ima svoju boju? Na boju nemaju pravo samo predmeti , ona je pravo i drugih apstraktnih pojmova. Tako možemo reći da boju imaju dani u nedelji, brojevi, slova, osećanja i misli. Boja koja je dominantna u romanu „Diorova tajna“ Nataše Lester je plava boja. Moje misli i moje emocije koje je ovaj roman pokrenuo plave su boje.
Moje suze koje sam puštala da teku i moja tuga plave su boje. I nije važna ta misteriozna plava haljina na naslovnoj strani same knjige koja je takođe plava, važno je saosećanje sa likovima ovog romana. Ono je plavo kao što je i ovaj roman plave, nebeske i morske boje. S tim u vezi nije slučajno što sam sve vreme, dok sam čitala ovaj elegični, prelepi roman, u glavi slušala pesmu „Plava ptica“, Sanje ilića& Balkanike iz istoimene predstave JDP -a stare skoro dvadeset godina. Pevušila sam je u sebi pa su tako i prošla vremena dobila plavu boju.
Kada jedan roman počinje kao ovaj o kome govorimo, kada su u centru zbivanja deca, njihove različitosti i odrastanje, za mene to uvek ima magičnu privlačnost. Tada me sve upućuje na činjenicu da ću pročitati jednu pravu porodičnu dramu.
Roman „Diorova tajna“ Nataša Lester koncipirala je na moderan i interesantan način. Uplitanjem prošlosti i sadašnjosti dala je romanu životnost i on na taj način postaje interesantna i emotivna priča a ne suvoparno nabrajanje istorijskih činjenica. Obzirom da roman prati dve uporedne radnje koje se prepliću ovakav način pisanja daje romanu izuzetnu dinamiku te nam ni u jednom trenutku nije dosadan.
Roman prati dva istorijska razdoblja i sudbine likova koji su ih obeležili. Jedno razdoblje je Drugi svetski rat a drugo razdoblje je savremeno doba.
U delu romana koji obrađuje Drugi svetski rat Nataša Lester, koristeći sudbine stvarnih ili izmišljenih likova, oživljava jednu temu koja je retko romansirana. Autorka bazira svoju priču na sudbinama žena britanskih pilota u Drugom svetskom ratu. Čitajući ovaj roman malo je reći da su one bile junaci i pioniri. One su heroji tog vremena jer njihova borba nije se se svodila samo na borbu sa nacističkom Nemačkom već i na borbu za pravo na letenje.
Naime, žene nisu mogle i nisu smele biti piloti borbenih aviona. Nekolicina tih neustrašivih devojaka je pilotirala bolje od muškaraca no ipak pilotiranje im nije bilo dozvoljeno. Mogle su da rade za WAAF, Ženske pomoćne vazduhoplovne snage, što bi u prevodu značilo da pakuju padobrane i rade druge propratne stvari koje bi bile od pomoći pilotima RAF – a, pripadnicima Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Ipak u jednom trenutku desetak žena, iskusnih pilota, je izborilo svoje pravo da lete.
Nataša Lester nam govori o tim ženama koje su letele za ATA, Pomoćnu avijacijsku službu, o njihovoj važnoj ulozi u ratnim operacijama, o njihovom hrabrom i nesebičnom zalaganju iako su u početku nailazile na brojne teškoće i predrasude.
Mnogi incidenti vezani za ATA su zasnovani na stvarnim ličnostima od Ejmi Džonson do same Katrin Dior koja nije bila samo ime na bočici parfema Miss Dior već špijunka SOE sa zadacima visokog rizika. Katrin Dior je koncentracionim logorom namučena žena kao mnoge od njih.
NEBO (SKY) PLAVA
Roman „Diorova tajna“ je napisan iz šesnaest delova. Svaki od tih delova nosi ime lika o kom se konkretno govori u tom delu. Likovi su međusobno su povezani, sudbinski i naratorski. U samim likovima i njihovim imenima leži misterioznost i simbolika.
Glavni lik iz prošlosti je Skaj (Sky). Njen svet je svet je svet mora, školjki, neba i letenja. Odrasla sa majkom Vanesom Penrouz, ženom pilotom, naučila je da leti sa deset godina. Skajinu sestru Liberti koja takođe ima simbolično ime, letenje ne zanima. Ona živi u snovima.
Glavni muški lik romana je Nikolas, dečak koji je upoznao bol živeći u kući bez ljubavi, dečak koji ćuti jer krije patnju. Upoznavši Skaj, devojčicu koja pravi zvezde na plaži ne mareći što joj se vide gaćice, devojčicu sa suncem u osmehu, Nikolasov svet tuge se menja. Za njega on postaje plav kao što je i Skaj za njega plave boje – boje okeana i neba. Boje slobode.
A potom …
„Sadašnjost je stvarna, prošlost je tek trag u vremenu a budućnost ne postoji jer je svaki trenutak po jedna sićušna budućnost. Budućnost nije obećanje koje treba održati. To je nešto što čeka da se desi. A možda je već počelo.“ Iz romana „Diorova tajna“, Nataša Lester
U jednom trenutku naša budućnost i mi se neminovno suočavamo i onda shvatimo da ne možemo ceo život bezbedno plivati u bistrom moru, skupljati školjkice i tragati za rakovovima i morskim prilepcima.
Tada zvukovi detinjstva polako postaju prošlost, sadašnjost biramo sami a budućnost je nepoznata. Da li ćemo se uklapati u izgubljeni dečji svet, u tugu za detinjstvom ili krenuti u budućnost zavisi od naše hrabrosti ili straha od suočavanja.
Kroz svoje likove i njihove „budućnosti“ Nataša Lester nam poručuje da moramo biti hrabri i odlučni. Skaj je izabrala da njena budućnost bude nebo. Nebo je njeno ime. Avion je njen drugi dom. Ona se u njemu oseća kao u najudobnijoj odeći.
Nebo joj je oduzelo majku stoga ona prema nebu ima posebno poštovanje kao prema nekoj vrsti svog ličnog Boga. Odlučila je da svoj život podredi tom Bogu, a u stvarnosti svojoj zemlji u borbi protiv nacističkih sila. Mesto na tom nebu Skaj osvaja svojim osmehom koji je osvanuo na naslovnicama svih novina.
Ovo jeste istorijska činjenica koju je Nataša Lester predstavila kroz lik svoje Skaj. Njena Skaj, devojka tamne kose sa sunčanim osmehom koji obasjava ratnu tamu, je lice koje javnost želi da vidi.
Ta Skaj koja svojim prkosom bije bitke za sve žene pilote, svojim govorom osvaja pobede za svoje koleginice pilote ATA. Ona se drži svojih ličnih principa koji ponekad u ratu mogu biti pogubni ali u ovom slučaju su jedino sredstvo kojim može da se bori u svetu muškaraca.
Zašto? Zato što je njena jedina krivica što je žena. Zato što poseduje sve osobine koje mora da ima pilot: smotrenost, obazrivost, promišljenost. Na engleskom jeziku ovi izrazi bi jednim imenom značili Prudens. Ujedno u ratno vreme to je bilo i ime zamišljene devojke sa postera koji su visili po zidovima soba pilota RAF – a.
Nataša Lester kroz svoje likove i događaje govori o ratu koji besni nad Evropom ali i o onome čemu je taj rat naučio njene junake. Skaj, eksplozivna i besna na zemlji, u vazduhu zna savršeno da kontroliše svoj karakter. Rat daje lekciju kako se vlada sobom, šta je nedozvoljena ljubav i da su lične emocije daleko iza patriotizma i državnih tajni.
Pruža obuku o potiskivanju osećanja ali i radovanju sitnicama poput tegle pune školjkica koje je neko skupljao da pokloni dragoj osobi. One tada postaju svetlo koje „blista kao detinjstvo, kao leto i svet posle rata.“ Jer kako kaže Nataša Lester „Neki ljudi su zauvek u tvom životu“.
Počinje da se ceni lepota, pa se plavetnilo neba ne uzima zdravo za gotovo, jer bi ga već u sledećem trenutku mogao poželeti kada ga više ne bude bilo. Čuvaju se uspomene i ljudi koji su dali pečat vremenu pre rata jer te oni drže i podupiru u teškim trenucima i odlukama. Specijalni zadaci zahtevaju osobe koji su sposobni da prozru ljude jer to spašava i njihove glave i glave njihovih saboraca. Zahtevaju lojalnost i hrabrost.
TAJNA PLAVE HALJINE
U delu romana koji se bavi savremenim dobom, pratimo misterioznu plavu Diorovu haljinu. Upoznajemo se sa nekim profesijama koje su vrlo specifične i kojima se mogu baviti talentovani ljudi kao što je konzerviranje tekstila, modni dizajn, pisanje dokumentarnih knjiga.
„Kada šiješ haljinu ti ne praviš odeću. Ti stvaraš novi život.“
„Diorova tajna“, Nataša Lester
Diorova plava haljina i nestvarna stara kuća u Kornvolu u kojoj je vreme stalo dvadesetih godina prošlog veka dovodi na scenu ovog romana drugu, glavnu junakinju Kat. Ona kao i Skaj vodi svoj sopstveni rat, emocionalni i egzistencionalni. I sama je iskusila šta znači biti žena u muškom svetu, što na svom primeru što na primeru svoje majke na studijama medicine.
Radeći svoj posao konzervatora tkanina Kat dolazi u posed tajanstvene haljine koja ima mnogo dublje značenje od pukog odevnog predmeta. Tragajući za njenim poreklom Kat dolazi do izuzetno važnih otkrića vezanih za njeno lično poreklo.
Ko je ona? Ko su joj bili preci? Ko je njena obožavana baka Margo? Svaku od ovih tajni godinama čuva kuća u Kornvolu i orman pun Diorovih haljina. Samo jedna od njih priča celu priču. Simbolično plava haljina.
Zajednički imenitelj za ova dva razdoblja jeste talenat, rad i volja. Tri nepobitne tačke od kojih počinje uzlazni put ka uspehu.
PLAVI ROMAN
Roman „Diorova tajna“, Nataše Lester je plav kao sloboda. Plav kao nebo i slan od suza kao morska voda.
Nataša Lester piše o nesrećnom vremenu jedne epohe, ali i pored toga dok čitamo osećamo miris jasmina i vidimo nadu koju su videli i junaci ovog romana. Ona je posebno istaknuta u delovima koji govore o savremenom dobu gde plava haljina za Kat predstavlja zagonetku, ali i nadu. Ljubav za kojom traga.
Čitamo o zverstvima o nacističkim logorima poput Ravensbrika, o agentima SOE koji su bili uglavnom žene, o junaštvu pilota koji lete u najgorim uslovima, o zabranjenoj ljubavi a onda ipak vidimo da ništa od svega toga nije uspelo da uništi žene poput junakinja ovog romana. Nalazimo njihova imena, prava ili lažna i nije slučajnost da se baš tako zovu, simbolično. One su važne i njihova hrabrost je nenadmašna.
Završnica ovog romana je spektakularna, emotivna jer su svi oni jedni drugima bili sve.
Tako je to u ratu. Ali i u miru je tako samo ako imamo sreće da prepoznamo šta je za nas to „sve“ jer svako od nas ima neko svoje „sve“.
Preporuka – „Hamnet“.