Zloupotreba dece putem društvenih mreža u romanu
DECA SU ZAKON
Delfin de Vigan
Roman „Deca su zakon” Delfin de Vigan je snažna i uznemirujuća priča koja govori o nevidljivom nasilju nad decom posredstvom društvenih mreža i platformi.
KOLIKO PRATILACA KOŠTA DEČJI ŽIVOT
„Internet je prva stvar koju je čovečanstvo izmislilo, a da je ne razume, te najveći eksperiment u anarhiji koju smo ikada imali.”
Erik Šmid
Da, koliko? Ovo pitanje je osnova teme višeslojnog i trodimenzionalnog romana „Deca su zakon” Delfin de Vigan, koji nam dolazi iz Booka izdavaštva.
Tokom čitanja ove fascinantne knjige nebrojeno puta sam postavila sebi ovo pitanje. U meni se javila želja da ga postavim i celom svetu kao što je to uradila i sama autorka Delfin de Vigan. Zatvarajući poslednju stranicu romana „Deca su zakon” osećam i bes i očaj i strah. Vrištala bih od nemoći da zaustavim ovaj zamajac koji vodi današnje društvo i svet pravo prema slobodnom padu u vulkansko grotlo, do samog njegovog dna.
I sada, drhteći od očaja, pitam: „Koja je to cifra koju ćemo biti spremni da dostignemo, po kojoj ceni i kojim sredstvima?” Neko će reći nula (bravo za njih), neko će reći nebitno (i za njih bravo) neko će reći milioni, milioni, milioni… Ucakliće oči, trljaće ruke živeći u rupi kao Golum iz „Gospodara prstenova”.
Hoćemo li biti spremni na svaku žrtvu za te milione srca, lajkova, dignutih palčeva, emotikona sa raznoraznim zvezdicama i srculencima u očima? Hoćemo li pod izgovorom lažne brige za egzistenciju naše dece žrtvovati tu istu decu? Pitam – do kada, čime i do koje mere se može manipulisati životom deteta, mladog bića?
Sve su ovo teme i pitanja koje analizira roman „Deca su zakon”!
SINOPSIS
Sinopsis romana „Deca su zakon” Delfin de Vigan u osnovi je vrlo kratak. Pomislićete pa čemu onda tri stotine strana. Verujte mi na reč: svaka strana, svaka reč ili karakter, svaki znak interpunkcije ili italic font ima svoj smisao. Ovo je roman koji se ne da prepričati i koji se mora pročitati kao lektira, pažljivo iščitati i DOŽIVETI.
Kako bilo da bilo, idemo ukratko, a kasnije ćemo analizirati, ako budete imali strpljenja.
Kim i Semi, glavni likovi romana „Deca su zakon”, su brat i sestra. U trenutku kada počinje ova priča Kim ima šest godina, a Semi osam. Njihove godine su veoma važne jer oni su deca – zvezde. Hm, ništa novo reći ćete. Bilo ih je i biće ih još. Da, ali Kim i Semi nisu mali, talentovani umetnici, nisu naučni i matematički vunderkindi. Oni nisu nosioci zlatnih medalja i pehara sa sportskih takmičenja. Nisu zbog svoje inteligencije ili talenta preskakali razrede, upisivali se sa starijom generacijom, nizali uspehe, vrtoglavo napredovali. Možda su i mogli biti da su „imali vremena“.
NE, oni su „zvezde“ društvenih mreža!
Njihova majka Melani Dior svakodnevno i neprestano, savremenim rečnikom dvadeset četiri kroz sedam, kači (postuje) snimke svoje dece na Instagram profil i Jutjub kanal koji je sama osmislila pod nazivom „Hepi igraonica”. Njihov broj pratilaca i pretplatnika meri se milionima. Mnoge poznate kompanije nude svoje saradnje, te je kanal zatrpan reklamama učinio da brat i sestra Dior postanu moćni i uticajni, a porodica od njih ostvaruje ogroman prihod.
Život Melani Dior od ranog jutra do kasnih noćnih sati svodi se na brojanje lajkova i pregleda, čitanje komentara obožavalaca. Melanini snovi o slavi koje sanja od najranijeg detinjstva počinju da se ostvaruju brzinom koju ni sama nije mogla da nasluti. Kada se ovakav zamajac pokrene nevidljivom rukom „Velikog brata” teško ga je zaustaviti, osim ako se ne desi katastrofa. I…ona se naravno i dešava! Kimi je oteta!
Ceo svet se u čudu pita ko je mogao da otme slatku, malu Jutjub zvezdu. Pa zar je uopšte moguće da je to iznenađujući događaj za roditelje i javnost? Očekivano je bilo da stigne zahtev za otkup, međutim, on ne stiže. Bar ne u očekivanom obliku.
Kada Klara Rasel, policajka čuvene pariske Brigade i to Odeljenja za zločine, sretne Melani Dior ostaje zatečena i šokirana. Introvertnoj i diskretnoj analitičarki zločina, neupadljivoj ženi kakva je Klara neshvatljivo je kako neko može da želi slavu i naklonost virtuelnih „prijatelja”, potpunih stranaca.
KADA JE TAČNO POČEO PAKAO?
„Deca su zakon” je roman kojim je autorka Delfin de Vigan podelila vreme na pre i posle interneta do krunisanja društvenih mreža. Kroz tri etape i više nivoa autorka čitaocu pruža jezivo uranjanje u svet u kome je sve izloženo, sve na prodaju pa čak i porodična sreća.
Sama autorka nije baš striktno podelila roman u celine kao udžbenik niti je jasno stavila graničnike. Uradila je to vrlo suptilno i romansirano. Samom čitaocu romana „Deca su zakon” takva podela se sama nameće jer roman prodire do najskrivenijih neurona, budi sinapse, izaziva zemljotres sive mase i uvlači se pod kožu.
Čitajući roman „Deca su zakon” Delfin de Vigan uvodi nas u pravi čitalački rijaliti, znalački i precizno pronalazi tačke osetljivosti, lomi i one najjače koji za sebe misle da su neslomivi.
U osnovi gledano „Deca su zakon” pripada žanru trilera. Na svom višem nivou je porodična drama. Ako bismo se u analizi kretali uzlaznom linijom došli bismo do nivoa horor priče. Na samom svom vrhu zaključićemo da je roman „Deca su zakon” ekspertiza, surova kritika savremenog potrošačkog društva.
Zaključićemo da je svet u kome živimo jedno dijabolično društvo u kom je sve postalo roba, sve je na prodaju, od hleba do intime čime upravlja „Veliki brat” i njegov super ego. Ne radi se ovde o ispravnosti ideje zvane „internet”, taman posla, naprotiv. Radi se o zloupotrebi i iščašenju jedne dobre ideje, kao što to obično danas i biva.
ROMAN „DECA SU ZAKON” PO ETAPAMA
Preddigitalno doba
Priča „Deca su zakon” počinje još daleke 2001. godine u toku odrastanja dve devojčice Melani i Klare. One su devojčice koje odrastaju u sličnim materijalnim uslovima, ali su im porodice dijametralno suprotne. Ovim nam autorka pruža još jedan dokaz da je porodica kao osnova gradivna ćelija i polazna tačka poluprave kojom će se nadalje kretati naši životi.
Melanina porodica je svoj život modelovala uvijajući ga oko televizora i rijalitija. Klarina porodica je društveno angažovana porodica, aktivna na svim mogućim pobunama i protestima. Klara umesto riijalitija gleda transparente, oko nje ne vijore blještave haljine već zastave. Klarini roditelji nemaju TV aparat u kući pa stoga Klara svoj prvi televizor dobija u trinaestoj godini.
Ni Melanini ni Klarini uslovi života nisu normalni za razvoj njihovih ličnosti. S obzirom na to kako su odrastale ove devojčice se razvijaju u potpuno različite osobe. Melani sanja slavu, sjaj, šljokice, dok Klara odrasta u mizantropa sa ozbiljnim introvertnim modelom ponašanja. Ipak, takav model Klaru uvodi u karijeru talentovane policijske analitičarke, a Melani u zvezdu društvenih mreža.
Digitalno doba
Ako bismo prethodni period nazvali prvom etapom onda možemo zaključiti da je sledeći period u koji nas roman „Deca su zakon” uvodi – period digitalizacije. Sa digitalizacijom dolaze životne olakšice, kraći putevi do ostvarenja nekog cilja, dolazi internet, a odmah za njim i društvene mreže i platforme.
Lepo je kad posle niza godina pronađeš nekog izgubljenog prijatelja iz osnovne škole ili odslušaš stari hit na Jutjubu koji si nekad slušao na vinilnoj ploči. Nije lepo to što je taj prijatelj „izgubljeni prijatelj” te je logično što se njegova titula „prijatelja” stavlja pod znak pitanja. Nije lepo ni to što sa digitalizacijom, tačnije društvenim mrežama i platformama, dolazi do raznih zloupotreba gde nažalost najčešće stradaju deca.
Kroz priču ove dve žene sasvim suprotnih sudbina, dva opozitna lika romana „Deca su zakon”, Delfin de Vigan istražuje ekscesne situacije vremena u kom živimo, vremena u kom vidimo sebe samo onda kada nas vide. Kada u spavaću sobu pustimo virtuelnog prijatelja, stranca kao što to radi Melani sa svojom decom – dobijamo roman koji oštro portretiše svet gde se granice intimnosti pomeraju.
Dobijamo život u kom se sve može i MORA izložiti jer smo plaćeni da zadovoljimo voajersku potrebu pratilaca koji često nemaju nikakvu drugu hranu osim one koju gutaju skrolujući po telefonu.
Snažan i uznemirujući roman „Deca su zakon” zahteva ozbiljno razmišljanje ko smo i gde smo trenutno. Gde ćemo biti? Predvidela je i to Delfin de Vigan uvodeći roman u fazu futurizma sagledavajući posledice predhodne dve etape.
Futurizam ili realno očekivanje
Svakom normalnom ljudskom umu potpuno je jasno da će digitalna faza razvoja društva u mnogim slučajevima dovesti do određenog patološkog stanja, i to dvojakog.
Prvo patološko stanje roman „Deca su zakon” definiše kao patologiju društva u celini, društva androida, robota i elektronskih avatara koji opstaju u zavisnosti od algoritma društvenih mreža.
Druga poražavajuća patologija proizilazi iz prve i to je patologija pojedinca. Ona je usko povezana sa razvojem društvenih mreža, virtuelne stvarnosti, veštačke inteligencije do kućnih rijalitija.
„Deca su zakon” je roman u kom Delfin de Vigan predviđa da u veoma bliskoj budućnosti možemo očekivati hiljade i hiljade ljudi sa ozbiljnim depresivnim stanjima, agorafobijama, anksioznostima, tikovima, neurodermatitisima. Sve su ovo simptomi ozbiljne zavisnosti koja će u budućnosti biti daleko teže izlečiva od bilo koje druge zavisnosti poput narkomanije, kocke, alkoholizma.
Zavisnost od društvenih mreža je i danas najteža moguća zavisnost, skrivena i podmukla. Naučno je i dokazano da nastaje usled prevremenog i prekomernog izlaganja društvenim mrežama i video igricama. Pojavljuje se u adolescenciji ili na početku zrelog doba, navodi Delfin de Vigan u svojoj knjizi „Deca su zakon”. Pacijenti vrlo brzo sa igrica i interneta prelaze na alkohol i droge.
Psihički poremećaji nastaju kada osoba koja je aktivna na mrežama primeti da se njena publika, zastupljenost postova ili broj lajkova i komentara, smanjuje. Tada ona, lišena jedinog zadovoljstva koje ima (broja pregleda i komentara ili drugih znakova podrške), nadoknađuje nedostatak „pohvale” psihogenim supstancama. Vrlo brzo navodi se u romanu „Deca su zakon” dolazi do finalnog simptoma – simptoma Trumanovog šoua.
KRUG SE ZATVARA
Krug se zatvara i ja ponovo moram da se vratim na pitanje pohvala ili ne? Moderna psihologija i psihijatrija po ovom pitanju ima dvojako mišljenje. Neki kažu da je pohvala pokretač, neki pak tvrde da je pohvala pogubna. Čemu toliko filozofioranje kad smo već utvrdili da ne živimo u kamenom dobu?
„Deca su zakon” je roman koji u svom najdubljem nivou ima baš ovaj koren. Delfin de Vigan svojom sjajnom knjigom vrlo suptilno i pronicljivo ukazuje roditeljima na činjenicu da ne štede pohvale. Pohvaliti svoje dete znači usaditi mu samopouzdanje a ono je daleko veće bogatstvo od broja pratilaca. Pohvaljeno dete će izrasti u zdravu, samosvesnu odraslu osobu kojoj pohvala neće biti ni potrebna.
Takav čovek sasvim sigurno neće imati ni potrebu za društvenim mrežama ili će znati tu potrebu da kanališe i pravilno iskoristi. Izostanak pohvale u detinjstvu (Melani nikada nije bila pohvaljena ni od koga osim od svojih nevidljivih, virtuelnih „prijatelja”) izazvaće snažne poremećaje u odraslom dobu. Takva osoba će sasvim sigurno tražiti virtuelnu pohvalu, a njen izostanak tj. opet da ponovimo, broj lajkova, komentara i pratioca, baciće je u ponor očaja.
PISAC POD LUPOM
Romanom „Deca su zakon” autorka Delfin de Vigan je još jednom dokazala da ne beži od tema koje će nju samu staviti pod lupu javnosti i izazvati podele mišljenja čitalačke publike. Moguće je da će joj se zamerati kako: iznosi svoje priče pred čitaoce i zarađuje novac, knjiška zajednica širom interneta prodaje knjige na globalnom nivou, oni su njena reklama itd.
Međutim, Delfin de Vigan je toliko sugestivna, ubedljiva i hrabra autorka koja neumorno istražuje dubine porodičnog i društvenog života koje često ostaju zataškane. Ona se donkihotovski bori svojom minimalističkom naracijom protiv poremećaja modernog doba. Ona jasno vidi anoreksičnu devojku koja je zaslepljena slikama foto modela i pre njenih roditelja. Ona vidi socijalnu anatemu, incest, vidljivo i nevidljivo zlostavljanje dece, usamljenost i otuđenost, introvertnost.
ŠTA SAM ZAKLJUČILA
Roman „Deca su zakon” je strog roman bez namere da uplaši već da trgne čovečanstvo iz učmalosti, skine 3D naočare i slušalice. Nijednog trenutka nisam osetila da je roman pretenciozan ili napadan. Nadasve, ovo je jedna teška ali humana priča o tome šta će se desiti ako ne podignemo pogled sa telefona, ne pogledamo svet oko nas i shvatimo jedinu činjenicu koju nikada ne smemo prenebregnuti.
Naša deca su naš zakon, naše sudije, naši advokati i tužitelji, naša porota i nikad ne smeju biti izmanipulisana. U protivnom – udaljiće se od nas, izgubićemo ih.
Svojim romanom „Deca su zakon” Delfin de Vigan poručuje roditeljima da moraju u svakom trenutku biti svesni da oni jesu ZAŠTITNICI prava svog deteta, ali nikada i ni na koji način nisu NOSIOCI tog prava. NOSILAC prava je uvek i samo dete.
Preporuka Pacijent
Knjigu možete poručiti na sajtu izdavača Booka.